ДФ и „опозиција“

Пише: Саша Др. Ђуровић

ДФ је потпуно ирспавно поступио што се враћа у парламент. Оно што је њима „преговарајући“ радила „опозиција“ се жаргонски зове „завлачење“, а једини начин да искажу своје ставове и да се одбране, политички и персонално, је парламентарни рад.

Онај „опозициони“ фудбалер је предлог ДФ игнорисао а „Ранко Сурутка“ је сарадњу одбио. Из те партије су рекли да ДФ таквом одлуком иде на руку ДПС-у. Истом оном којем је СДП био „кец“ у колу, што рекли браћа Срби. Притом СДП нуди – шта? „Не липши магарче до зелене траве“, или да се власт смијени сама. Плитка вам је политичка памет или сте преваранти, они сељачки… То што је одлуку ДФ-а поздравила и власт не значи ништа, а тачно је да јој иде на руку, неће се сматрат унисоном, а и приуштиће им се „задовољство“ да опет имају друштво у парламенту. Европа ће се правит да је у ЦГ све ОК. Лег’о парламент…

Неопходно је појаснит неке ствари, около власти и „опозиције“. Ко креира опозицију у ЦГ? Одговор је прилично прост. Формира је власт. Ко је „склепао“ ону карикатуралну фигуру, која је предсједавала парламентом? Један концерн. Мисле, незнавени, ако су се прозвали „концерн“ да је то нешто грандиозно, а у ЦГ је концерн као каква скупина под шатром на циганској свадби, на којој пјева Шабан. Али ето, глуматају, запало их мало. Дакле, тог склепаног прескубеника (да цитирам рању „државу су скубали“) је оформио коцерн. И шта се онда збива? Кад је Ђукановићева влада била на кољенима (у блату је перманентно) ко је дигао? Па тај ког је оформио коцерн. У финалном, ко је спасао Ђукановићеву владу на кољенима? Не, није то Пинокио, владу је спасао концерн! Спасао је онај ко је склепао Пинокиа, и ко га је имплементирао у власт. Да, да, владу је спасио Бабо. Оупс, Ђепето! Извињавам се аутентичном и Пинокиу и Ђепету што их доводим у контекст са шибицарима. Дакле „склепани“ је само послужио сврси. Па зна то и МЗ али им ТРЕНУТНО није приоритет и то иде на руку Ђукановићу. Просто… Е тако се то ради у фингираним демократијама, у системима у којима је превара типа „шибице“ доминанта. Ко је оформио УРА? Концерн? Или није… него неки Титов пионир, па онда војник Анте Марковића, па тајкун, за Ђукановићевог земана?! Па је ли то опозиција? Или су то можда Ђукановићеве штаке кад клецне?! Милова техничка помагала. И онда просјечан иксан, социјално „занесвешћен“, ЦГ је ан гро медиокритетска, не капира ништа. Како не капирају они који таквима нуде савезе, то је мало спорно…

Појашњење како фунцкионише то преговарање са опозицијом и та апослутна солидарност унутар ДПС-а. Објаснићу на примјеру, искуственом. Дакле, Имао сам три стрица, Миливоја, одличнога ђака никшићке гимназије који је одступио, читај – убила га комунистичка гамад – Петра, једну персону која је умногоме утицала на моју структуру личности и трећег стрица који ужива у мировини а који је био у управи КОС-а. У БГ, гдје и дан данас живи. Зна за њега Мићо, из моје приче давнашње а која му се тад још допала јер код Милутина није било колебања кад се тиче националног, Србин откад га знам. Елем, ја с 18 година код стрица на ручак, и прича стриц нешто о политици, па каже: „Ми Срби, Саша…“ а ја кажем: „Стриче, ја сам Црногорац…“ а он љутито одгурну тањир па рече: „Какав бре Црногорац… Шта ти је био ђед?* „Србин, гледао сам му матичну књижицу“, рекох. „А шта сам ја – Србин! Шта ти је отац – Србин! Какав бре Црногорац… Немој да ме зајебаваш…“ „Ма добро, Србин, Црногорац, свеједно“, рекох да амортизујем… Ближе ми је Цетиње него Пирот, тако мислим и данас али ни на крај памети ми није било да ће се у међувремену испилит једна каста тзв. Монтенегрина, илити оних који су Црнгорци за надницу или да ће Бошњаци бит третирани као монтенегринска браћа а Срби као мрски непријатељи!? Исти ти Срби због којих је Ђукановић водио рат за мир!? „Ма чуј… Црногорац, немој Саша да ме зајебаваш…“ заврши стриц ту реплику.

Дакле, стриц је био обавјештајац, „био“… „Једном обавјештајац, увијек обавјештајац“, а био је, узгред, и дугогодишњи начелник војне академије, његову катедру су звали “великосрпска“. И каже ми прије два љета: „Видиш… мислио сам да је тај Ђукановић глупљи…а он није.“ „Како то мислиш?“ питам. Каже: „Па видиш, ти и он сте се договорили да га нападаш у његовим новинама и онда, било ко да га нападне да је диктатор и да нема у ЦГ слободе штампе он може да каже: „А Саша Ђуровић, што ме нагрђује у сред Побједе…“ Перфидно… мислио сам да је глупљи. „Исто је мислило и неколико амбасадора. А поготово један амерички у ближем окружењу. Е сад, да ли је то била истина? Наравно да не, а мој стриц, врстан обавјештајац, је тад био у криву. Ни са ким ја нијесам правио договор, о том говоре и „дјела“ о којима не бих да не звучим хвалисаво. Елем, стриц је био то што јесте, и кад сам кренуо у војску, одмах после средње школе, договоримо се да нико од официра не зна да ми је он стриц да бих „осјетио војску“. И тако и буде. Одем у ЈНА, будем неко вријеме, видим шта и како и направим инцидент наравно. Одмах дође стриц у касарну, официри се некако учинили невидљивим а командант касарне се некако укупио, само што га у стражњицу није пољубио, стриц му рече да се удаљи и останемо сами, он и ја… Каже овако: „Што ме ниси звао?“ Кажем: “Држим се договора. А договор је био…“ „Знам…знам какав је био договор, и поштујем али, морао си да ме зовеш.“ „Држим се договора“, рекох опет. „Добро, чек да видимо сад шта да радимо, робија или да те шаљем негдје…углавном изван војске.“ „Шта год, знаш да плаћам своје рачуне.“ „Знам, али овај пут ће стриц платит. Млад си још да би ти плаћао овај рачун.“ И сјутрадан већ, организује стриц све и експресно одем кући. Све после регуларно, војни суд и све по процедури. И опет, све ово због следећег, зашто се ДФ-у било тешко договрит са „опозицијом“ и засто се чувају ДПС посланици између себе и зашто је ту омерта и нико не проговара. Па се сјетих кад ме питао један високи ДПС кадровик приликом Маровићевог хапшења: „Што ово Свето неће ништа да прича?“ Рекох: „Пођи код њега па га питај.“ Ућутао је…више није питао ништа.

Суштина. Био је један официр ког сам раније још гађао некаквим катанцем а који је по инциденту који сам направио инсистирао да ме казне најригорозније, стриц је то сазнао, па му је телефонирао. Сједио сам и слушао. “… Ударио те је, увриједио си га прије тога.“ „Али он је војник а ја сам високи официр.“ „Он је прво поносан па тек онда војник“, рекао је стриц… Глас са друге стране је наставио да објашњава и да инсистира на том да ће урадит све да казна буде ригорозна. Е стриц га је онда прекинуо па рекао: „Да скратимо причу, ако буде осуђен како ти мислиш и радиш у том смјеру, мислим…“, па је ту стриц застао, „мислим да ћес бит принуђен да извршиш самоубиство.“ Полако му стриц говори…онај се мало обрецнуо а онда га чујем како говори гласно: „Како то мислиш…“ а стриц му каже, опет тихо и сталожено: „Знаш… кад су се набављале оне резерве за… фалило је неких 30.000 марака… Неко је то узео…“ Са друге стране мук…па се чује онако потмуло: „Па добро шта сад с тим?“ а стирц му каже: „Па с тим сад ништа…“ „Па добро“, каже глас са друге стране. „Па није добро“, каже стриц, „јер…мислим следеће…мислим да си их украо ти…“ „Да ли… имаш доказе?“ чује се плашљиво са друге стране… А стриц му каже: „Осуди га па ћес сазнат.“ Е онда је он почео да замуцкује и снисходљиво питао да ли је сад слободан, а стирц је рекао да јесте до даљњег. После ме судио војни суд али никако ригорозно како је тај официр био наумио.

Е тако то функционише, у односу „стрица“ или једног од „стричева“ из власти и мањег по чину из „опозиције“ или у ДПС-у. Чињеница да увијек може да позове неки „стриц“ или „бабо“. Ђепето. Да позове свог пиона у „опозицији“ свог Пинокиа и да га активира! Да му каже: „А види.. Сјећаш се оног бизниса…е па нема ту неких пара…није се поклопила рачуница…неко је то скрајнуо…а све ми се чини да си тај неко ти.“ Или оно кад је речено једном: „А ти оно нијеси платио порез, па ајде види како ћес то измирит.“ И ту је клецање на кољена а онда је ту и крај приче. И то су ти „спавачи“ који се активирају по потреби, послуже сврси а има их још који чекају.

Зна „Фортуна“.

Дакле ЦГ је један континуитет огавног комунистичког устројства, и Америка то зна. Зато је и сугерисала да ће се наљутит ако се Ђукановић кандидује за предсједника. Јер Америка му зна дјело, боље него лик, па и каква је ЦГ држава. За оне којима није јасно, и којима је суштина преваре непрепознатљива, врло пластично појашњење. И зато о демократији и плурализму мишљења у ЦГ нема говора, то је природан наставак накарадне комунистичке распојасане дружине наслеђе једног ругла од система и институција, и функционише по тим „регулама“. Идентично! И која осим што контролише себе контролише и „опозицију“. Скоро сву! Тек појашњење зашто је ДФ толико дуго чекао на одговоре о договору са „опозицијом“ и зашто су ти одговори изостајали! Просто, тако то функционише.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: