Девет деценија од почетка градње Цркве Светог Марка
1 min readЦрква Светог апостола и евангелисте Марка обележава данас славу, али и девет деценија од почетка изградње ове монументалне грађевине у Ташмајданском парку. Данашња црква налази се у близини некадашње мале гробљанске цркве подигнуте у 19. веку и места где је 1830. године прочитан Хатишериф којим је Србији дата аутономија у односу на Отоманско царство. Место читања Хатишерифа следеће године требало би да буде достојно обележено јер је најављено уређење простора око храма.
У ризници Цркве Светог Марка чува се јединствена збирка икона. Међу њима је Богородица Одигитрија, икона из 16. века, која спада у најстарије сачуване иконе у граду. Улаз у храм „чува” икона Светог Марка.
– У цркви баштинимо иконе наших познатих сликара и иконописаца из 19. и 20. века. Радили су их Стева Тодоровић, Никола Марковић, Димитрије Посниковић, Владимир Војновић, Павле Чортановић, Лукијан Бибић, Васа Поморишац, Ђорђе Поповић, Олга Крџалић… Храм краси и централни иконостас у мермеру урађен 1992. године по пројекту архитекте проф. Зорана Петровића. Иконе на њему у техници мозаика дело су академског сликара Ђуре Радловића – прича протојереј ставрофор Трајан Којић, старешина Цркве Светог Марка.
У олтарској апсиди 20 метара изнад земље 2017. године постављен је мозаик саткан од комадића венецијанског стакла посвећен Богородици Ширшајој. И њега је радио Ђуро Радловић.
Реч је о композицији од 130 квадрата, на којој лик Богородице обухвата 80. У сваки квадратни метар уграђено је између 10.000 и 15.000 комадића стакла. Према неким проценама, ово је највећи мозаик у олтарској апсиди на свету. Осим Богородице, урађено је и Причешће апостола и архијереји – Свети Сава, Свети Василије Острошки, Свети Николај охридски и жички и Свети патријарх Павле.
Храм је јединствен и због тога што има три олтара. Поред централног, постоје и два олтара са стране посвећена деспоту Стефану Лазаревићу и преображењу Господњем. Због тога храм обележава и три славе. У цркви се налази и трон патријарха и српског краља, као и гробница у којој почивају земни остаци цара Душана Силног пренети из његове задужбине манастира Светих архангела из Призрена. Остатке цара Душана 1927. године пронашао је прота и професор Радослав Грујић, понео их у Скопље, а затим их је 1941. године предао Патријаршији у Београду. Ту су чувани до 19. маја 1968. године, када су пренети у Цркву Светог Марка. Прекопута гроба Душана Силног налази се гроб патријарха Германа. У унутрашњости храма налази се и макета-кошница цркве тешка више од 100 килограма, рад Ђорђа Живановића.
Посебан део цркве чини крипта у којој се налази гробница краљевске породице Обреновић. Ту су сахрањени краљ Александар Обреновић и краљица Драга. Ове године у јуну навршава се 118 година од њиховог убиства.
– У крипти је сахрањена и Ана Обреновић, супруга Јована Обреновића, брата кнеза Милоша, књаз Милан Обреновић, најстарији син кнеза Милоша и кнежевић Сергије Обреновић, син краља Милана, затим ктитор некадашње цркве Лазар Панча и истакнути епископи. Код нас се чува и венчани лист краља Александра и краљице Драге – рекао је Којић.
У односу на друге цркве у престоници овај храм се издваја и својом површином. Дуг је 62 метра, широк 45, док је висина куполе до крста 60 метара. У цркву, према неким проценама, може да стане око 2.000 верника. Због тога и не чуди податак да је била највећа православна црква у предратној Југославији.
Зидање Цркве Светог Марка започето је за време владавине Александра Првог Карађорђевића, по пројекту архитеката браће Петра и Бранка Крстића, а грађење је трајало од 1932. до 1939. године. Обликована је у српско-византијском стилу. Камен темељац за нову цркву 8. маја 1931. године освештао је патријарх Варнава.
Други светски рат прекинуо је опремање ентеријера. После санирања оштећења, храм је освећен 1948. године. Пошто је цркви до деведесетих година била одузета имовина, на храму није ништа рађено. Након тога креће обнова крова, осветљења, инсталација, крипте, почиње живописање…
Због посебних архитектонских квалитета Црква Светог Марка проглашена је спомеником културе 1975. године.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: