Десет одсто најбогатијих зарађује више од преосталих 90 одсто људи света, открила нова анализа
Илустрација
Нови подаци указују на растућу концентрацију богатства и потребу за хитним променама. Богатство, као вредност имовине, концентрисаније је него приход од рада и инвестиција: Најбогатијих 10 одсто поседује 75 одсто светског богатства, док доња половина листе располаже само са 2 одсто. У готово сваком региону, горњи један проценат популације је богатији од доњих 90 одсто заједно, а разлике се убрзано повећавају широм света.
Током последњих деценија, удео најбогатијих 0,001 одсто порастао је са око 4 одсто у 1995. години на више од 6 одсто, а богатство мултимилионера повећавало се око 8 одсто годишње – готово двоструко више него код доњих 50 одсто. Неједнакост, која је дуго карактерисала глобалну економију, данас је достигла нивое који захтевају хитну пажњу због друштвених и економских последица које доноси.
Смањење неједнакости није само питање правде, већ је кључно за стабилност економија, одрживост демократија и заштиту животне средине. Извештај, који се објављује сваке четири године у сарадњи са Програмом УН за развој, користи највећу базу података о глобалној економској неједнакости и утиче на међународну јавну дебату.
Подаци показују да неједнакост могућности појачава и неједнакост животних исхода: На пример, расходи за образовање по детету у Европи и Северној Америци више су од 40 пута већи него у подсахарској Африци. Прелиминарне прорачуне указују да глобални порез од 3 одсто на најбогатије милионере и милијардере може прикупити око 750 милијарди долара годишње, што би било довољно за финансирање образовања у земљама са ниским и средњим приходима.
Глобални финансијски систем додатно погоршава неједнакост, јер богатим земљама омогућава повољне инвестиције и низак трошак задуживања, док сиромашније земље губе више ресурса него што добијају помоћи.
Неједнакост је у многим земљама видљива и у разликама у платама између полова: Жене и даље зарађују значајно мање од мушкараца, чак и када се искључи неплаћени рад. Укључивање неплаћеног рада показује да жене у просеку зарађују само трећину онога што мушкарци зарађују по сату.
Кључну улогу у неједнакости игра и власништво над капиталом у односу на климатске промене. Најбогатијих 10 одсто светске популације одговорно је за око 77 одсто емисије угљеника повезане са приватним власништвом, док најсиромашнија половина доприноси само 3 одсто. Ово подсећа да су они који емитују најмање, заправо највише изложени климатским ризицима, док богатији имају већу заштиту од последица климатских промена.
