ИН4С

ИН4С портал

Десет година од пребијања Милана Кнежевића: Жртве осуђене, починиоци некажњени

1 min read

Прошло је десет година од бруталног пребијања Милана Кнежевића, лидера Демократске народне партије (ДНП), и његовог возача Душана Кнежевића, током мирног протеста Демократског фронта испред Скупштине Црне Горе. Десет година од када је шаторско насеље разбијено као да је ријеч о ратној зони, а не о демократском праву на протест. И десет година од када је једина особа која је завршила иза решетака — управо жртва.

Протест „Слобода тражи људе“ и шаторско насеље на Булевару Светог Петра Цетињског били су симбол грађанског отпора против режима који је годинама гушио политичку слободу. Њихово насилно разбијање 17. октобра 2015. означило је почетак бруталног обрачуна са неистомишљеницима.

Тог јутра, народни посланик Милан Кнежевић завршио је у Клиничком центру са тешким повредама, у несвјесном стању. Али, уместо да буде третиран као жртва полицијске репресије, правосудни систем га је претворио у кривца.

Осуда жртве
Основни суд у Подгорици осудио је Кнежевића на затворску казну због наводног „напада на службено лице“ — иако је управо он био претучен. Казна је касније смањена на четири мјесеца, али порука је остала иста: у Црној Гори, правда не препознаје жртве режима — она их кажњава.

Кнежевића је, према исказима свједока, претукао униформисани службеник у ватрогасној опреми, извјесни Драговић, који и данас ради у Ватрогасној служби.

Брутално иживљавање над Душаном Кнежевићем
Душан Кнежевић, сарадник лидера ДНП-а и мирни демонстрант, такође је био мета полицијске бруталности. Свједоци су навели да га је Никола Јањушевић, тадашњи помоћник директора Управе полиције, први ударио песницом у предјелу ребара и командовао хапшењем које се претворило у премлаћивање. Док је лежао на бетону, полицајци су га газили по глави. Јањушевић је данас у пензији, без иједне дисциплинске мјере.

Тужилаштво ћутало, правда изостала
И поред бројних доказа — снимака и свједочења — Тужилаштво је одбацило кривичну пријаву. Снимци су проглашени „неваљаним“, свједочења „недовољним“. Ниједан полицајац није процесуиран, ниједна дисциплинска мјера није покренута, ниједна оптужница није подигнута. Институције су, како се наводи, постале штит умјесто мача правде, док су судови дјеловали као продужена рука политичке воље.

Гдје су данас „батинаши“?
Десет година касније, јавност и даље поставља исто питање – гдје су они који су тукли, док су други одговарали? Већина њих је и даље у систему или у пензији, без иједне санкције.

  • Никола Јањушевић – у пензији, без дисциплинских мјера;

  • Јовица Речевић – и даље активан у полицији и предсједник Џудо савеза Црне Горе;

  • Душко Копривица – издржава казну затвора у другом предмету, за овај није одговарао;

  • Милован Павићевић – у кућном притвору;

  • Драган Благојевић, Драгиша Мугоша и Дарко Кнежевић – активни службеници полиције, без санкција;

  • Ватрогасац Драговић, директни учесник напада, и даље ради у служби.

Истражни предмет водио је тадашњи тужилац Енис Баковић, који је касније унапријеђен на мјесто помоћника директора полиције.

Режим није пао – само се пресвукао
Иако је власт у Црној Гори формално промијењена 2020. године, многи оцјењују да је систем остао исти. Тужилаштво, судство и безбједносне структуре наставиле су да функционишу по старим обрасцима. Они који су некада служили режиму, данас служе себи. Они који су тукли – слободни су. Они који су били пребијени – осуђени су.

Милан Кнежевић преживио је батине, али не и неправду. Његова казна није била пресуда за дјело, већ за непослушност – зато што није ћутао.

Десет година послије – све је исто
Случај Кнежевић остаје отворена рана црногорског друштва. Он показује да промјена власти не значи ништа ако се не промијене институције. Слобода се не брани само на изборима, већ и на улици, у судници и у истини.

А истина је једноставна:
Милан Кнежевић је пребијен.
Душан Кнежевић је пребијен.
Свједоци су говорили. Снимци су постојали.

Нико није одговарао.
Правда није стигла.
И све је — исто.

<

(Адриа)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

2 thoughts on “Десет година од пребијања Милана Кнежевића: Жртве осуђене, починиоци некажњени

  1. Brussels treba Crnu Goru za prljave poslove. Ono sto se zamisli u EU, Londonu i Washingtonu, to izvrsavaju oni koje smatraju nizom vrstom – hrvati, slovenci, muslimani, siptari, „crnogorci“, ukrajinci, rumuni, bugari, estonci, litvanci, latvijanci, poljaci i drugi, naravno na usluzi su im i srbi koji njeguju komunisticku tradiciju.

    Nema sumnje, CG uskoro pristupa EU rajhu.

    Srecan put, siledjije

    7
    1
  2. A kad je bilo pravde u ovoj drzavi,koliko je jos prebijenih momaka.Bilo je bacanja sok bombo biber sprej.I oni sad jos vise osilil, niko ih ne dira,neki csk I unaprijedjeni.E sramota

    19
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *