Депресивни оптимизам нажалост-предсједника

Пише: Божидар Ровчанин

Прво и основно, на почетку, прије свега, свакој Влади Црне Горе треба да служи на част, радост и на славу када доживи да је критикована од стране државника који је апсолутни свјетски шампион по броју афера у којима је управо он главни актер. Од оне из 1988, када је служећи једној фракцији СКЈ изазвао пуч у партији и голом силом и путем улице, конфабулирајући, пањкајући и клеветајући своје колеге и старије другове, дошао на власт, до ове посљедње афере Пандора, која открива неслућене размјере његовог материјалног богатства које је стекао на прикривен, а што основано упућује, на незаконит начин.

Нажалост – предсједник Црне Горе јуче се обратио јавности изјавивши да је потоњи извјештај Европске комисије, који се односи на Црну Гору, депресиван! Иако се политиком и батал причом виртуоз лупетања бави од пионирских, одјељенских дана, са црвеном марамом за вратом и петокраком на чонти међу очи, мораће да научи да је депресија дијагноза душевног поремећаја човјека, његове психе, а никако стање неког текста који, поред све дубине и богатства, није кадар да пати, тугује, размишља и дјела.

Дакле, садржај неког текста, неке информације, подаци који су изнијети у њему и кроз њега, могу утицати на психичко и душевно стање неког човјека, групе људи или читавог колективитета, доприносити или одмагати њиховој депресивности, али текст, по себи, не може бити депресиван или егзалтиран, оптимистичан, задовољан, недоречен…

Депресивни могу бити писци Извјештаја ЕК, какви су иначе, богати Европљани, о чему је писао Фром као посљедици живљења у потрошачком друштву. У депресију може пасти нажалост – предсједник када схвати да је основано осумњичен да је посредно умијешан у аферу Телеком, а непосредно, рецимо, у аферу Прва банка илити Коверта, па због изражене депресивности посегне за чудним аспиринима. Депресиван, на крају, може бити читав један народ и ошашављен, и неурачунљив, када већ преко тридесет година слуша и гледа, гледа и слуша једну превару и лаж и мора да их прихвати као свој највиши морални или политички домет, као своју највишу тачку постојања, као свој државни Врх.