Депресија након одмора: Како превазићи проблеме при повратку на посао
1 min read
Са почетком септембра, полако се враћамо пословним обавезама након годишњег љетњег одмора.
Љетњи одмори полако се завршавају, дјеца крећу у школу, ближи се и календарски крај љета. Сунце раније залази и касније излази, а све то, хтели ми или не, утиче на нашу психу и расположење.
Повратак са одмора за многе представља стрес и депресивну епизоду, с‘ обзиром на то да смо на одмору растерећени, уживамо у купању, сунчању, у одмарању и релаксацији… Углавном смо унапријед платили аранжман па је и тиме смањена доза стреса. На одмору, гдје год он био, уживамо у слободном времену, посластицама, доброј храни, пићу, дружењу, обиласцима, забави.
Међутим, шта се дешава са нашом психом када се то заврши и вратимо се на посао? Повратак у реалност после одмора многима пада тешко, а како и не би када се враћамо устаљеном начину и ритму живота. Најчешће се већ првог понедјељка после одмора враћамо послу и нашим стандардним активностима, а животна монотонија многима тешко пада.
Тада се осјећамо безвољно, тужно, мислима се враћамо у дане на одмору, посебно ако нам је било јако лијепо, а понекад већ маштамо или чак уплаћујемо следеће путовање. Често смо и анксиозни, асоцијални, и непродуктивни на послу по повратку, због чега је потребно добро размислити како да помогнемо себи.
За Б92.нет је зато о депресији после одмора говорила психолог Ана Влајковић, која је најприје истакла колико нам одмор значи за ментално здравље, психу и расположење као и када је најбоље ићи на исти и на колико дана.
„Оно што су показала истраживања спроведена последњих година је да је боље узимати краће одморе, продужене викенде, 3-4 дана, него одлазити на одмор, двије, три па чак и четири недјеље – управо због лакшег повратка у свакодневницу. Од врсте посла зависи колико мјесеци би требало да идемо на одмор. Препоручује се да се на свака три мјесеца направи бар мали, кратки предах. Три, четири пута годишње би било јако добро. Такви мини-одмори јако користе, не избацују нас у потпуности из радног окружења, док са друге стране остављају довољно времена да напунимо батерије“, говори др Влајковић и додаје шта се дешава у нашој „глави“ када се на дуже вријеме препустимо чарима одмора, а потом се са истог вратимо у свакодневницу. „Десет, 12 дана је довољно времена на одмору да се опустимо, заборавимо на оно што нас чека. Међутим, није путовање само по себи „проблем“ већ одвојеност од свакодневнице. Јер када одемо на одмор, трудимо се да заборавимо све оно што смо оставили код куће. Међутим, онда нас по повратку сачека све оно што смо оставили. Породице се неријетко враћају са одмора дан уочи посласка дјеце у школу, на примјер, што је огроман стрес за цијелу породицу, посебно за дјецу. Међутим, дјеца се свакако лакше прилагођавају промјенама“, говори психолошкиња и наставља:
„Код одраслих људи долази до замора после одмора, зато што након путовања нема временски простора да се ти утисци слегну. Када се одмах после путовања крене на посао, притисак на послу се потом одвија као и да нисмо били на одмору. Тада долази до повећаног стреса и он може резултовати синдромом „сагоревања“ (бурноут), после неких мјесец дана, као да нисмо били никада на одмору – попут јо-јо ефекта код дијета. Многи то зову „депресијом после одмора“, међутим, то није добар термин. Права депресија је много комплексинији појам и стање, а овдје је у питању осјећај безвољности, стање које може да има депресивну симптоматологију али није депресија као поремећај коме су потребни лекови и слично“, истиче др Влајковић за Б92.нет, а потом нам открива и решење – шта радити уколико се после одмора осјећамо тужно и безвољно?
