Демос: Пуна финансијска нестабилност Никшића

За првог човјека Општине Никшић и за првог човјека финансија, финансијска стабилност се мјери редовном исплатом зарада запосленим радницима локалне управе и јавних установа чији је оснивач Општина као и вјештачким одржавањем текуће ликвидности – оцијенио је Демос.

Они су навели да као највећи успјех у свом четворогодишњем мандату на мјесту предсједника Општине Никшић, Веселин Грбовић истиче то “да је успостављена пуна финансијска стабилност“ у буџету Општине.

Притом, како истичу, предсједник и секретар Секретаријата за финансије Ђоко Кривокапић, прећуткују чињеницу да је Општина Никшић својим повјериоцима дужна више од 40.000.000 евра или дупло више него што је буџет за 2016. годину и да се није обистинило обећање предсједника општине дато приликом преузимања функције „да ће обавезе општине за двије године бити на нули“.

Општина Никшић не само да није измирила своје обавезе из претходног периода већ се иста морала кредитно задуживати да би одржавала текућу ликвидност, подсјетили су из Демоса.

Остатак саопштења Демоса преносимо у цјелости.

„Ова власт се за вријеме свог четворогодишњег мандата кредитно задужила за 17,2 милиона евра због чега је морала за камате на подигнута кредитна средства исплаћивати домаћим и страним банкама више од 700 000,00 еура на годишњем нивоу или за све четири године мандата више од 2,8 милиона евра.

Предсједник и секретар за финансије умјесто што држе предавања опозицији да не знају шта је буџет, не говоре да су им сопствени текући приходи, односно приходи које је остварила општина за четири године њиховог мандата износили свега 45,6 милиона еура, док су приходи од продаје општинске имовине, донација и приходи из Егализационог фонда и подигнутих кредита код банака за тај период износили 42,2 милиона евра.

Самим тим, зар се може говорити о ‘пуној финансијкој стабилности’ када се из сопствених текућих прихода које оствари општина (45,6 милиона евра) не могу измиривати ни текући издаци у пословању, који износе за овај четворогодишњи период 28 милиона евра, као ни овако занемарљиво мала капитална улагања у износу од 17,7 милиона евра, а посебно не да се враћају дугови повјериоцима и остале обавезе које општина има према институцијама, појединцима, невладином и јавном сектору итд.

Први човјек Никшића, такође, не износи податак да је наводна ‘финансијска стабилност буџета’, као и текућа ликвидност одржавана поред кредитних средстава, продаје имовине и донација искључиво уз помоћ средстава из Егализационог фонда која су се аконтативно сваки мјесец уплаћивала на рачун општине.

За вријеме четворогодишњег мандата ове власти Општина Никшић је од стране овог фонда односно од стране пореских обвезника добила 23,2 милиона евра, односно три милиона евра више него што је износио укупан бужет за 2016. годину.

Секретар Секретаријата за финансије у полемици са опозицијом, објашњавајући зашто Општина Никшић добија средства из Егализационог фонда јавно износи: ‘Имамо егализацију јер је Општина Никшић ускраћена за доста висок ниво прихода по основу системских закона који су укинути негдје 2008. године’.

Секретару финансија добро је познато да се средства из Егализационог фонда не добијају што је државна власт узела појединим општинама одређене приходе, већ искључиво што је то регулисано Законом о финансирању локалне самоуправе.

Средства Егализационог фонда, по том закону, користе се за уједначавање финансијски слабијих општина. Према законским рјешењима средства из егализационог фонда могу да користе општине чији је просјечан фискални капацитет по становнику нижи од просјечног фискалног капацитета по становнику за све општине.

Што значи да никоме није ништа поклоњено или незаконито додијељено већ је Општина Никшић испунила све услове да би као финансијски слабија општина добила средства из Егализационог фонда, а све сходно Закону о финансирању локалне самоуправе.

Све ово указује да није успостављена пуна финансијска стабилност буџета Општине Никшић, како то поносно тврди њен предсједник. Напротив, Општина Никшић из разлога што је финансијски нестабилна за вријеме мандата постојећег предсједника је продавала сопствену имовину, добијала донације од домаћих и страних донатора, подизала кредите и добијала од државе односно од пореских обвезника односно од Егализационог фонда значајна средства да не би банкротирала.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: