Демонстрација силе: НАТО бродови у Луци Бар
Стална група НАТО противминских бродова упловила је у Луку Бар, што представља својеврсну демонстрацију силе.
Како је саопштено из Владе Црне Горе, противминска група под командом капетана фрегате Џастина Хејнса боравиће у Црној Гори до 1. марта.
Групу чине осматрачки брод Краљевске британске морнарице и два миноловца – турски и шпански.
„Током боравка, посаде и бродови имаће више активности са колегама из Морнарице Војске Црне Горе”, наводи се у саопштењу.
Ова група је једна од четири групе бродова које чине поморски дио НАТО снага за реаговање и омогућавају сигурност морских путева и лука. Оне учествују у различитим међународним вјежбама и дјелују како са земљама чланицама НАТО, тако и са савезницима и партнерима.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Avetinja Dzastin…
Ко је ова аветиња Џастин.
Не знам зашто, сетих се речи Исидоре Секулић:
„Gde je ljudima zavičaj? Tamo gde drugi ljudi oko njih razumeju do kraja i do dna šta oni kažu, do poslednjeg spoljnog i unutrašnjeg trepeta jezičkog razumeju šta je onima drago i šta ih boli. Zauzme li našu njivu i selo narod drugoga jezika, zavičaju našem je kraj; oni koji se do dna i do kraja razumeju rodnim jezikom, kad jad dodija, sele. Kuda sele? Tamo, gde tamošnji ljudi do dna i do kraja razumeju šta kažu doseljenici… Ostavili su iseljenici sela i njive, kuće i groblja, ali u gorko stisnutim ustima nose svoj jezik, i gde se prospe reč koja se do dna i do kraja razume, tamo će biti zavičaj i život.“
Svaka ti cast za izbor. Sve je receno. Ali Montenegrini ne mogu imati takav suptilan osjecaj. Oni imaju neku „ljubav“ iz inata. Oni samo znaju i zele da nesto posjeduju.
Džastine, Džastine, siledžijo bjelosvjetski!
Kuj ćeš ti u daleko i tuđe!?
Šta te goni bezumniče!?
Imaš li ti kuću i dom? Svoju šumu i livadu, već u tuđe napasaš!?
Haraš diljem svijeta, žariš i pališ, smirio nijesi još od Drugog rata.
Negdje ćeš slomiti, u neki novi Vijetnam, Džastine!
O isto tako nekog malog, koji je veliki.
Ono, mali smo i mi, al’ smo svejedno veliki …
Mnoge smo kući s nogama naprijed pratili. Pa nas opjevali širom Evrope : najljepše nas kitiše na Gordom Albionu! I među silne Ruse u pjesme nas stavlajali, čudili se nama malima, a najvećima! Reka mi čovjek e smo Golijati, dvoglavi i troglavi Arapi, sila izvan sile, nepobedni, kakvi i jesmo!
Amortalni smo, kakvi su bili naši preci. I oni najdalji, Tracking, koji, mimo svih drugih ljudi, nijesu vjerovali u smrt.
Njihovi smo mi : Srbi iz Crne Gore, Crnogorci!
Smrti nama nema!
Kako se i na najdalja mora, još onda, za nas čulo.
… Opjevali nas i Sinovi izlazećeg Sunca, ratnici nad ratnicima, koji nijesu znali ni đe smo, ni koliki smo mali, ali su u i oni čuli, i ko amo, i kakvi smo, i zašto smo, to što jesmo!!! … I koliko smo veliki!
Još samo Jenki nije upoznao Srbina iz Crne Gore, Crnogorca.
Okasnio.
Još nas razabrao nije, onaj što državu ima tek dvestotinak godina … Skorojević, takoreći.
Niko mu rekao nije da je svakoj sili, prije ili kasnije, stizao kraj u najljepšu Planinu.
I Turci bejahu sila nad silama, kakvu svijet – ni prije ni poslije – gledao nije.Po svijeta osvojili, pa u najljepšu Planinu zube, malo li puta, polomiše.
Džastine, vrni se ti, blagoš meni, oklen si došlo.
Kako došlo, tako i otišlo.
Kako je to najbolje, za sve najbolje.
I za nas, i za sve Džastine, što se diljem šara u tuđe se šire, malo im, zar, po’ kontinenta, tuđeg!
A ko hoće veće, još piveće i poviše, zna se kako takav na kraju obrši.
Osilili, pa obrši!
Džastine!
J… te brod, koji te u naše doplovio.
A šta ćeš ti srbine u Crnoj Gori? Ko te je ovlastio da prijetiš cijelom svijetu i to ne kao Srbin u ime Srbije no u ime crnogorskog naroda i Crne Gore?
Za budalu kao što si ti cio je svijet sopstvena guzica.
Elem …
Gledali smo se jednom ja i Džastine, ono pravo Džastina, u Juničkim šumama. Nije da se hvalim, ali neki se Džastine otud nije vrćao tamo oklen je dolazilo!
U mom vodu bezmalo svi do jednog, eto vidiš slučaja, bismo što iz Crne Gore, što iz Srbije, ko rodom, ko porjeklom ; osim jednog Mađara, dobrog Srbina, jednog Bunjevca iz Subotice, ništa goreg, i jednog Goranca, brata – svi bismo Srbi iz Crne Gore, Crnogorci, ko rodom, ko starinom!
Najbolji među nama bijahu dva brata iz Jablanice, nablizo Medveđe, dva sokola, oni starinom Ozrinići, iz kuće serdarske!
Sad ako si išta razumio što ti zborim, onda si i shvatio!
Još ćeš ti da me pripitkuješ što ću ja Srbin u Crnu Goru!?
Moj ti najkraći odgovor glasi : zato što mi se onoj stvari hoće.
Ne zato što je je Crna Gora srpska, neka to, nego eto iz čista mi ćefa.
Pa da me ti junače možda ne bi poćera sa rodnog mi ognjišta!?
Oli da ti rečem đe sam , pa da junače svrneš!
… Koji si ti ništa od ništa, kad si Crnogorac, a nijesi Srbin!
Kako to ne biva, već da se nebesa sruše.
Ajd ti blagoš meni po sendvič, pošteno si ga zaradio, nijesi zadžaba dežurao među Srbe.
Avetinjo da bi jedna, novocrnogorska, montenegrinska.
Đe me nađe!