Демократија је стигла у моју земљу – Звучи тако МИЛОзвучно!

Пише: Славиша Чуровић

Кад смо, скоро ће три године, у сред љета мијењали власт, никоме није пало на памет да смисли краткотрајан или мало дужи период стабилности, или не дај Боже да се изврши ревизија свега, лустрација нпр. и да се испрегледа шта ко има и од чега је то зарадио у милој нам домовини.

Кажу да партитократију замјењује партитократија, можда је тачно, или ће бити тачно након 11.06. али Црна нам Гора има једну малу срећу, у огромној несрећи подијељености, заправо двије среће у двије несреће. Да смо толико разједињени, под један, па свако свакога контролише и чека да га смакне политички, а под два, да смо толико мали да се ствари споља лакше контролишу и доводе у било какав смисао, који ни не виде ови сви „наши“.

Ако свако сваког подозриво гледа, онда је страх ту, а страх за политичко мјесто је добар када нема оног страха за опште добро, тако добре полуге коју свако нормалан користи, макар ето у Словенији, да Норвешку или Шведску не помињем .

Свакако, највећи добитак ових избора у недељу ће бити народ, ослобођен фрустрација именовања своје припадности и дариван могућностима да заокружи свашта, нешто, или скоро ништа. Свашта – популистичко, нешто – национално или ништа – нецензусно. Смјена генерација је стигла, некима нису јавили, неки су ветерани са 35, а неки и даље мисле да младост почиње тамо гдје се завршава Комитет културне заједнице. Пардон, Секретаријат.

Изгледа да ће сан о лустрацији остати само сан, да ће се лажна елита обрести у побједничком заносу новог таласа, они богати на рачун крађе свих нас лагодно ће се смијати са стране, а народ ће чекати шаргарепу са свих страна, јер штапова је пуно а шаргарепа још и више.

Куда ће Црна Гора? Шест година у НАТО-у, даје резултате, по ширини. Огољен је сваки покушај промјене спољнополитичког курса, завођење реда је почело, смисао нових генерација предводе миленијалци, интернет је побиједио телевизију, хистерију националног одређења замјењују магле о платама и пензијама, а нови Кипар или Малта је спремна да од станице шверца дроге и банана, понешто и цигарета и оружја, постане Швајцарска без пара, са планинама и морем, које Швајцарци компензују чоколадом. И сатовима. Ми ћемо камењем у море, ради компензације што немамо аутопут или нормалан аеродром, али нема везе.

Онај ко их је имао онолико, сатова, а водио нас у ратове, помирења, литије и сумануту стварност, сад шета те исте сатове „С мора на Морачу“, без да ико више то помиње!!!

Онај што је вртио 44 пута један милион нико ни не зна гдје је, мајкин кредитор спава мирно, онај са вјетропарковима ужива по Београду, легенда Подгорице са продајом Царинама у бесцјење државне имовине је у пензији и каткад скокне до суда да му се одложи све и тако редом. До оног несретног директора позоришта, а касније министра, који није уплаћивао пазаре са благајне 7 година. Он је човјек професор! Можда већ и емеритус.

На крају дана, испаде да нас је неко добро вукао за уши, па нисмо добро чули прасак и лом провалника у сопствену кућу, да нисмо освијестили да се не може провинцијализмом у свијет, а малограђанштином у културну Европу. Да се не може некажњавањем лопова у борбу за опште добро, јер то захтијева одговорност појединца према друштву и заједници. Одрекнемо ли се тога, не казнимо ли ту наказну логику да се све може и све се смије, не можемо рачунати да се тај дух сјутра неће повампирити и да ће опет бити све исто са именима нових, који имају намјере старих.

Једини добитак ових дана је глас који ми преносе из Подгорице: „Као да нису избори, нико ништа не помиње и нема оног набоја као да ће сваки дан рат“.

Па то је демократија стигла у моју земљу! Борио сам се само за то. Сад је ваља сачувати, не упропастити, онако црногорски, како знамо.

Али не буде ли се тражила одговорност клептократа и уништитеља свега у ЦГ, онда није стигла ни демократија, ни слобода, већ ураниловка и припрема поновног цијеђења исушене дреновине…По задатку сопствене магле и прашине. И некадашњих празних џепова. И душа.

Брзо ће 11.06. а онда и љето, жарко-подгоричко љето…

Не буде ли јесени и зиме са одговорима на оно:“Како сте зарадили све милионско са платама од 1500 евра?“ неће бити ни демократије, ни слободе, ни мира.

Него ће бити тепиха за покривање старих срамота које су Црну Гору направиле последњом станицом европске културе и једином европском уточишту бјелосвјетским лоповима са нашим адресама. И црногорским пасошима.

Но, има се кад причати о томе, кад већ ево нико није годинама… Кад нисмо јуче, сумњам да ћемо и сјутра. А прексјутра ће бити касно да се покуша створити демократско и отворено друштво, јер мислим да су нас ипак – превише релаксирали. По задатку.

Јер кад те релаксирају са првим милионом на рачуну, а да га ниси зарадио, онда ти релаксираш народ од тога да ли је морално украсти, а аболираш себе проглашавајући све истима себи, јер си допустио да сви краду.

Познато, зар не? Звучи тако МИЛОзвучно!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: