Демографски суноврат Хрватске – могу ли српске земље из њега извући поуке?
1 min read
Population Decline Graph
Текст преносимо интегрално:
Да практично све земље Балкана данас пате од ниских стопа наталитета, односно негативног природног прираштаја и одлива радно способног и висококвалификованог становништва ка развијеним земљама Запада (тзв. ,,одлив мозгова“) познато нам је већ годинама. Ипак, резултати пописа у Хрватској с краја 2021. године говоре у прилог томе да ствари постају озбиљније него што смо могли и да претпоставимо. Званични резултати кажу да у Хрватској данас живи 3.888.529 становника, што је пад за 396.000, односно за чак 9,25% у односу на 2011. годину. То значи да је Хрватска изгубила популацију чак четири данашња Осијека! Поменути Осијек је са 96.848 становника на 4. месту, а испред њега су три једина хрватска града која имају више од 100.000 становника – Загреб, Сплит и Ријека. Само осам хрватских градова има преко 50.000 становника што довољно по себи говори о демографској катастрофи са којом се ова земља, упркос томе што је пуноправна чланица Европске уније и НАТО пакта, суочава.
Вуковарско-сремска жупанија изгубила је сваког петог становника
Нити једна од хрватских жупанија није забележила пораст становништва у протеклој деценији; напротив, у појединим су забележени и више него алармантни падови. Вуковарско-сремска жупанија изгубила је сваког петог становника, а Бродско-посавска и Сисачко-мославачка сваког шестог. У 12 жупанија број становника се смањио за више од 10%, а у 5 жупанија се број домаћинстава смањио за више од 10%. Највећа демографска катастрофа задесила је Славонију коју одавно зову пустом земљом кроз коју се можете возити километрима, а да вам не наиђе други аутомобил у сусрет. Од 5 жупанија са најгором демографијом 4 су славонске, где је број становника укупно 5 славонских жупанија (укључујући ту и Барању) мањи за 136.217 (пад са 805.998 на 669.781). О стању у некада већински српским срединама које су биле колико-толико виталне док кроз злочиначке акције ,,Бљесак“ и ,,Олуја“ није протерано на стотине хиљада наших сународника не треба трошити пуно речи. Оне су од 1995. године испражњене до те мере да данас, примера ради, у Личко-сењској жупанији живи свега 42.893 становника.
Шта је са Црном Гором, Србијом, Републиком Српском?
Осим хитних мера финансијске помоћи породицама са више деце и стимулације ступања у брачну заједницу у свим срединама потребно је:
1) спречити изумирање села и извршити хитну децентрализацију и из канџи градова (претежно у Војводини али и Србији) исчупати бар насеља која броје преко 2.500 становника и формирати нове општине (МЗ Батајница 30.000 ст., МЗ Лађарак 10.000, МЗ Црвенка 10.000, Бајмок 8.000, Старчево 7.000, Челарево 5.000…) , чиме би се донекле спасило даље економско и демографско усисавање ових насеља кроз мајоризацију у одлучивању и бруталну пљачку преко твз. Заједничког буџета великих општина и градова и дискриминације у решавању комуналних проблема и права на аплицирање за средства секретаријата и министарстава .
2. Увести „позитивну дискриминацију“ у погледу пореских олакшица и стимулација за куповину некретнина и живот на селу, и у погледу расподеле
средстава по конкурсима горе поменутих министарстава и секретаријата.
3. Медијска али и свака друга афирмација породице и породичних вредности кроз образовни систем и кроз духовне институције каква је наша црква, а паралелно са тим укинути простачки и вулгарне „задруге, реалитие, и сл.) које имају катастрофалну улогу и деформишу праве вредности.
Ово је минимум неопходан да би се ублажила и колико толико зауставила деградација ових великих сеоских средина, нажалост за већину брдско планинских села али и села у Војводини у којима је након укрупњавања домаћинстава уништен ситни сеоски посед је касно.
О овом горе поменути Кркобабић и не размишља а самим његовим именовањем је јасан и однос и приоритет у погледу заштите села а тиме и демографског опстанка.
Mislim da je taj podatak od 396 000 stanovnika koji je manjka u Hrvatskoj zastario. Samo od 2013 do 2019 iselilo je 400 000 stanovnika iz Hrvatske na područje starih članica EU. Računajući iseljavanje od 2019 do 2021 i negativan prirodni priraštaj broj stanovnika u Hrvatskoj od 2013 je manji za pola miliona. Naravno ima doseljavanja iz BiH u Hrvatsku ali opet to je mali broj stanovnika koji može da ublaži demografski minus.
Srbija,Republika Srpska i Crna Gora moraju obnavljati selo ako misle se demografski sačuvati.
Nedavno je Vučić na otvaranju neke fabrike u Kragujevcu konstatovao da je u Srbiji procenat seoske populacije oko 50% a da je u Americi 1,3% i da to moramo da ispravimo. Drugim rečima, forsiraće dalju migraciju iz sela u grad, propadanje seljakčkih gazdinstava i posledično ukrupnjavanje zemljišnog poseda, što je u funkciji dodatne industrijalizacije poljoprivredne proizvodnje. Naši sociolozi i ekonomisti već 20 godina prde o tome kako je zlo Srbije što ima usitnjen zemljišni posed. A to znači da selo ne vide kao životni prostor nego kao privredni resurs. Kapitalistički privredni resurs. I ta ideloška matrica – neoliberalizam – je isto ono što vergla i Vučić i njegovi kapitalistički sponzori – domaći i strani. Domaći gledaju šta da otmu i preprodaju, a strani šta da kupe jeftino. I dok god se ne raskrstisa neoliberalizmom i ne vrati uloga države u proizvodnji i reprodukciji društva kao takvog, nema nama budućnosti. Samo ima da srljamo u beskrajnu socijalnu i biološku eroziju.
Nastave li našim zemljama upravljati neviđene bitange i lopuže kojima je samo i jedino stalo do vlasti, nesporno da će ko god može bežati iz njihovih latifundija
treba popisati koliko stanovnistva je na dan popisa u inostranstvu, za toliko umanjiti broj popisanih i tako se dobije broj onih koji stvarno tu zive. na mojoj adresi ce se popisati troje koji imaju licne karte a koji su u kanadi 0d 1993 godine