Демографске прогнозе ЦИА-е: Србима пријети нестанак

Најновије пројекције демографских кретања у Европи, израђене на темељу статистика неколико утицајних америчких и међународних институција, најављују забрињавајуће демографске трендове у нашему дијелу свијета у наредних неколико деценија, пише „Слободна Далмација“.

Србија губи још један Космет

Ако је вјеровати процјенама које се темеље на подацима наведених агенција до 2050. године државе европског југа и југоистока углавном ће постајати све празније, а земље европског сјеверозапада ће имати све више људи. Пустиња на југу не темељи се на некаквој фантомској претпоставци климатских промена, него на природним трендовима и најчешћим узрочницима сваке депопулације: исељавању, старењу и све ређем рађању становништва.

Према проценама америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА), америчке Трговачке коморе и Уреда за попис становништва и Међународне базе података – Србија ће остварити демографски пад већи од 33 одсто. Србија ће до 2050. године бити на самом дну европске љествице по броју становника, јер ће усљед исељавања из земље, старења и све мањег рађања спасти на само пет и по милиона људи. Хрватска ће 2050. године како тврди ова прогноза бројити тек око 3.860.000 људи. То звучи доста депримирујуће из сваког аспекта, али ситуација ће у готово свим осталим земљама Западног Балкана бити драматичнија. Занимљиво је да се за Босну и Херцеговину не прогнозира драстичнији мањак становника од Хрватске, процене пада крећу се око осам одсто. Црна Гора ће такође имати мањак од осам, а Македонија око четири одсто становништва. Једини демографски изузетак на Балкану представља самопроглашено Косово, на којем се очекује природни пораст од чак 17 одсто (2050. би могли имати више од 2 милиона и 200 хиљада становника), пише Слободна Далмација.

Демографски пад и у Њемачкој

Већи губитак националног корпуса у Европи предвиђа се само Литванији, Летонији и Молдавији, којима предстоје снажна исељавања и губици до 40 одсто становништва.

Најнасељеније и очито најпожељније европске земље за живот за око 30 година биће Ирска, Исланд и Луксембург, који ће порасти од око 20 одсто па све до 33 одсто од постојећега броја држављана. Према њиховим процјенама, Шпанија ће бити многољуднија за готово шест милиона становника, што би могла бити понајвише посљедица будућег интензитета промета на миграцијским рутама с афричкога континента према Европи.

Америчке процјене кажу да ће велики демографски пад у наредним деценијама доживјети индустријски просперитетна Њемачка, која је не тако давно порасла за више од милион избјеглица, али број становника могао би јој се у будућности смањити са 82 на 71 милион људи. Њемци већ дуже од 30 година имају убједљиво најнижи наталитет у Европи – у просјеку 1,3 дјеце – а пуно више их умире него што се рађа. Знаковита је и слутња надолазеће демографске катастрофе у Словенији, која ће, судећи по овом документу, 2050. пасти на тек милион и по становника. У нешто мањим процентима демографски губици предвиђају се и у Финској, Данској, Португалији, Чешкој, Пољској, Бугарској, Украјини, па чак и Албанији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: