„Делта” на корак до „Сава центра”

Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга”, шампањац ће, све су прилике, отворити у понедељак јер ће му тада коначно, после четири године колико покушава да се домогне „Сава центра”, то поћи за руком. „Делта” је јуче, последњег дана за подношење понуда за куповину конгресног центра у Новом Београду, једина уплатила депозит од 1,7 милиона евра, и квалификовала се за учешће у јавном надметању које је град заказао за 9. новембар. „Делта” је понудом, како је навела у саопштењу, потврдила спремност да прихвати почетну цену од 17,5 милиона евра и обавезна улагања од 50 милиона евра, који су постављени као услов у јавном конкурсу. Да је само једна понуда стигла на адресу Градске управе, потврдили су јуче за наш лист у граду.

То је од августа када је први пут оглашена продаја здања од 29.374 квадратна метра трећи покушај градске власти да нађе новог власника за „Сава центар” који му, изричити су у граду, прави само губитке. Претходна два огласа су пропала јер се нико укључујући и „Делту” која има највећи мотив да постане нови власник здања у Улици Милентија Поповића 9 зато што је „Делтин” хотел „Краун плаза” пасарелом повезан за „Сава центром” није уплатио депозит што је био услов за учешће у овој трговини.

Према процени страних консултаната које је ангажовала компанија Мирослава Мишковића, инвестиција за реновирање „Сава центра” биће већа од 60 милиона евра, наведено је у јучерашњем саопштењу „Делта холдинга”.

– Цена коју је тендером предвидео град изузетно је висока и верујемо да је то разлог што се током целог поступка продаје до сада није јавио ниједан заинтересовани инвеститор изузев наше компаније − истакао је Живорад Васић, виши потпредседник „Делта холдинга” и додао да мали број компанија може да поднесе тако висок ниво инвестиције, да „Делта” јесте међу њима – због великог искуства у сличним пројектима, због снаге компаније и због могућности да синергијом хотелских и конгресних капацитета ову инвестицију учини исплативом.

Ако за два дана купи здање архитекте Стојана Максимовића биће то за 10 милиона евра мање од првобитне цене из августа ове године. Тада је почетна цена „Сава центра” била 27,4 милиона евра, затим је у другом огласу умањена за 20 одсто (21, 9 милиона евра) и у трећем последњем снижена је за још 20 процената. Други услови тендера нису се мењали: будућег купца град је обавезао да у року од пет година уложи најмање 50 милиона евра у обнову комплекса, да објекту неће смети да мења намену нити да се наруши његове архитектонске и културне вредности, јер здање ужива статус претходне заштите и треба да буде проглашено за споменик културе.

Ти услови као и цена нису били довољно убедљиви за део јавности која негодује због продаје тог симбола престонице. Противници оптужују град да не зна да управља тим конгресним центром и да га како тврде продаје у бесцење.

Данило Шуковић, економиста и бивши члан Савета за борбу против корупције, сматра да сваки објекат који својим приходима не може да покрије трошкове треба продати. Али, додаје, проблематичан је тренутак у којем град продаје „Сава центар”.

– У време пандемије вируса корона када је сваки бизнис на леду, а конгресни туризам сада не постоји није рационално продавати објекте овог типа. Из авиона се види да је цена од 17,5 милиона евра за око 30.000 квадрата објекта ниска, а питање је у ком року ће купац уложити новац у реновирање. Зато инсистирање на продаји тог комплекса сада буди сумњу да се даје породично сребро и мала је вероватноћа да ће га купити неко ко се не бави спекулативним радњама – истиче Шуковић.

Стручњаци за некретнине не мисле тако јер ни у боља времена, претходне четири године, град није успео да нађе купца. Подсећају да је „Делта” само у једном кругу и то 2016. имала ривала, а то је био конзорцијум Аеродрома „Никола Тесла”, „Београдског сајма” и „Енергопројекта”.

– Ако би се посматрала цена од само 17,5 милиона евра за ту површину здања могло би се рећи да је цена за купца солидна, а за град ниска. Али када купац има обавезу да уложи још 50 милиона евра долазимо до рачунице да је квадрат око 2.300 евра. „Делта” је у обнову „Интерконтинентала” уложила толико новца да јој је било исплативије да сагради нови хотел. Она и купује „Сава центар” јер је повезан са тим хотелом, односно „Краун плазом” и да би поправила његово пословање – истиче стручњак за некретнине који не жели да му се име помиње у медијима.

Компанија Мирослава Мишковића, како је навела, планира комплетно реновирање највећег конгресног центра, а инвестиција предвиђа замену стаклене фасаде, израду нових електроинсталација, погона за хлађење и грејање, увођење нових мултимедијалних инсталација. Обавезује се на очување архитектуре објекта и његовог спољашњег изгледа, као и на задржавање постојеће намене.

– Спремни смо да реконструкцијом задржимо изглед и намену, а да унутра створимо нови „Сава центар”, који ће укључити савремене дигиталне комуникације, ресторане и кафиће, рент-а-кар агенције и услуге туристичких водича, односно све оно што гост очекује да добије у једном модерном конгресном центру. То је услов да Београд поново постане најважнија дестинација за пословне и културне догађаје у овом региону, са скуповима за више од 5.000 гостију и свим користима које такви догађаји доносе Београду, његовој привреди и становницима – изричит је Васић.

Пад вредности за осам милиона евра

Градски завод за вештачење проценио је у новембру прошле године да „Сава центар” вреди 75 милиона евра тако што је узео у обзир вредност објекта и земљишта испод њега али не и парцела које се користе као паркинг.  – То је износ до којег смо дошли трошковном методом која искључиво подразумева вредност земљишта и објекта. Приносна метода узима у обзир вредност објекта и земљишта, чешља пословање предузећа и она је показала да је вредност „Сава центра” 9,1 милион евра.

Компаративни метод нисмо користили јер никада сличан објекат на сличној локацији није продаван нити постоји – истиче Влада Секулић, генерални директор Градског завода за вештачење.Он каже да је пре две године ЈП „Сава центар” наручило од Завода процену и тада је вредност била 83 милиона евра. За годину дана се смањила за осам милиона јер су приходи били мали, а трошкови много већи. Само за грејање и порез годишње треба по милион евра, истиче Секулић.

Прочитајте ЈОШ:

„Појачати радове на Београдској обилазници“: Предвиђена два тунела, три моста…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: