Будванин Иван Делић морао је пред тужиоцима да прича о ономе што је преко некада криптоване апликације писао полицајцу Петру Лазовићу – ко је убио Баранина Армина Мушу Османагића.
“Вијестима” је из Вишег државног тужилаштва потврђено да су у тој истрази саслушали притвореног Будванина, али нијесу прецизирали да ли је потврдио своје наводе из фебруара 2021. године.
Позив за саслушање Делићу је стигао након што су “Вијести” објавиле да некадашњи полицајац Лазовић није с тужилаштвом подијелио информације о убици Османагића, које му је прије више од четири и по године дао Делић.
“У Вишем државном тужилаштву у Подгорици, у предмету формираном поводом убиства А. М., у својству свједока саслушано је лице И. Д., а због заштите интереса кривичног поступка није могуће дати више података везано за Ваша питања, а у даљем току поступка предузеће се и друге радње за које тужилаштво оцијени да су неопходне за доношење одлуке у предмету”, одговорили су јуче “Вијестима” из ВДТ Подгорица.
Према незваничним сазнањима листа, Делић је средином прошле седмице из Истражног затвора одведен у просторије подгоричког Вишег тужилаштва.
“Вијести” немају сазнања да ли је пред тужиоцем поновио да је Османагића убио Р. Т.
Османагић је убијен 16. септембра 2014. године у Бару.
Погођен је метком из снајперске пушке, док је улазио у башту свог ресторана “Савоја”.
Према тадашњим наводима из истраге, зрно, које је прошло кроз његово тијело, зарило се потом у руку конобара ресторана Зорана Мацаваре.
Иако надлежни тужиоци и полиција већ 11 година тапкају у мјесту када је истрага тог злочина у питању, у транскриптима које је црногорским истражитељима још 2021. године доставио Еуропол, помиње се ко је, наводно, егзекутор Османагића.
Делић је оптуженом тајном агенту 16. фебруара 2021. године открио име наводног убице.
То је учинио након што му се овај пожалио да су се вође шкаљарског клана, Владан Радоман и сада покојни Јован Вукотић, наоружали “црним стријелама” и да, како тврди, планирају убиство његовог оца, полицијског функционера Зорана Лазовића и предсједника државе Мила Ђукановића.
Лазовић је тада оптужио српску службу да су помогли шкаљарцима.
“Брате, шкаљарци Јовица и Радоман су купили уз помоћ српске службе два снајпера 12,7 мм црна стријела која све пробија, за тату и Мила, сва прича се дигла горе да би се то маскирало. БИА им је помогла око пребачаја, доста људи учествује и парама, тј. робом и људима и извршиоцима и стари неки кадрови, мисле да је Миле Радуловић код Мила и Зорана, да је производ службе и сарадник и хоће то да рјешавају. Црна стријела буши блинду сваку и ову што Мило вози, б12 … Ово што можеш све прочачкај и дај сваку адресу да се зна и на улицу и у затвору”, написао је Будванину тог дана Лазовић.
Делић, који је од краја маја у спушком Истражном затвору због оптужби да је дио нарко картела који су формиралли Радоје Звицер и Васо Улић, тада је поручио да се то мора рјешавати:
“Е мајку им је**м олошку, хоћу, брате, све, буди сигуран, мора се то рјешавати, нема ту даље… Треба пазити на оног ******** ***********, он је Мушу у Бр…, он им је главни за снајп… Какви, брате мој, сад морамо да смо сложни као никад, вјеруј ми, све иде из мог града… ово ти је чвориште… Мора то да се упре”, написао му је он.
Османагићево име у криминалним круговима помињало се још од доба када је био старији малољетник, раних деведесетих година прошлог вијека. Према полицијским подацима био је вођа јаког барског клана.
Због дугогодишњих сукоба с кланом покојног Луке Ђуровића, годинама је имао јак прстен обезбјеђења, а за вожњу је говото увијек користо блиндиране аутомобиле.
Људи из његове екипе, прије сваког уласка у ауто, провјеравали би околину, али и патосе возила како би утврдили да је Османагић безбједан.
Ни у једном другом локалу у које је излазио у Бару, Османагић се није задржавао дуго…
То га, међутим, није спасило – 16. септембра 2014. године покошен је хицем из снајперске пушке “црвена застава”, калибра 7,9 мм.
У првим сатима истраге убиства у центру лучког града, “Вијестима” је речено да је зрно које га је погодило у предјелу леђа, прошло директно кроз срце Баранина.
Издахнуо је на путу ка болници.
“Вијести” су тада, позивајући се на изворе из барске полиције, објавиле да инспектори вјерују да су најмање двије особе учествовале у убиству Османагића – један је, како се сумњало, био задужен за вожњу украденог “рено мегана”, а други за ликвидацију снајпером. Подаци полиције говоре да је пуцано из тог возила.
Након испаљеног метка, убицама је требало мање од два минута да с паркинга Улице Јована Томашевића, преко кружног тока код “Волија”, дођу до жељезничке станице у Бару, гдје су у шибљу слијепе улице запалили аутомобил.
У зараслој уличици поред запуштених колосијека на крају пруге Београд-Бар, полили су и запалили “рено” љубљанских таблица, гдје им се губи сваки траг. Полиција је убрзо пронашла остатке угљенисаног возила и у њему готово потпуно уништену снајперску пушку са оптичким нишаном.
Форензичке екипе током тог дана сатима су покушавале да пронађу ДНК трагове из уништеног “реноа”, а потом су резали дјелове нагорјелог лима како би покушали да пронађу чауру.
Након убиства Османагића, у Бар је стигла и Посебна јединица полиције, која је на пунктовима у граду заустављала и претресала готово све аутомобиле и возаче.
Током дана на информативни разговор приведено је на десетине припадника криминалних кланова, махом особе из групе покојног Луке Ђуровића.
До данас, нико није осумњичен за учешће у тој ликвидацији.
Готово истовремено када су испаљени смртоносни хици у његовог пријатеља, сада покојни Баранин, Јован Клисић узео је оружје и запуцао на башту локала “Ла есqуина”, који је у власништву брата покојног Луке Ђуровића, наводног вође криминалног клана с којим је био сукобљен Османагић.
Тужилац је пред крај поступка измијенио оптужницу, па је Клисић осуђен на девет мјесеци затвора за изазивање опште опасности, а не за покушај убиства.
Према наводима оптужнице, Клисић је са умишљајем изазвао опасност за живот и тијело гостију локала Драгана Печурице и два НН лица, испаљујући ка локалу 12 метака
Османагића тражили и због убиства Душка Јовановића
Име Армина Муше Османагића помињало се у истрази убиства уредника “Дана” Душка Јовановића.
У септембру 2004. године, Османагића је као једног од учесника у тој ликвидацији означио тадашњи помоћник министра унутрашњих послова, сада покојни Мићо Орландић.
Он је тада, након 100 дана од убиства Јовановића, рекао да “по Европи траже Османагића и Вука Вулевића”, али нико од њих двојице никада званично није био сумњичен за тај злочин.
Након годину скривања, Османагић се вратио у Црну Гору, а послије дводневог притвора речено је да нема доказа да је у ноћи 27. маја 2004. године био у “голфу 3” из којег је пуцано на уредника “Дана”.
Главни уредник листа “Дан” и некадашњи посланик убијен је 27. маја 2004. године. Хицима из аутоматског оружја покошен је када је изашао из редакције дневног листа чији је био власник.
За учешће у убиству, засада, осуђен је једино Подгоричанин Дамир Мандић, коме је Апелациони суд у априлу 2017. потврдио пресуду за саучесништво и осудио га на 19 година затвора.
Осим извршилаца и налогодаваца тог убиства, правди измичу и они који су истрагу водили тако да се истина никада не утврди. Није утврђено ни ко је одговоран за то што готово двије деценије нема озбиљнијих резултата.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
