Дефицит буџета 64,7 милиона, 108,6 милиона мање од плана; Приходи већи од плана, дефицит за девет мјесеци смањен на 1,4 одсто БДП-а
1 min read
Приходи буџета Црне Горе од јануара до краја септембра ове године већи су од планираних, а за девет мјесеци је дефицит буџета смањен на 1,4 одсто БДП-а и износи 64,7 милиона еура, што је мање за 108,6 милиона еура или 62,7 одсто од планираног.
Деветомјесечни дефицит је мањи за 268,2 милиона еура или 80,6 одсто у односу на исти период 2020. године, саопштили су из Министарства финансија и социјалног старања (МФСС).
Из МФСС су казали да је наплата прихода, која је изнад планиране за девет мјесеци ове године, показатељ успјешности љетње турстичке сезоне, као и унапријеђене пореске дисциплине усљед спровођења електронске фискализације пореских регистар каса, а да је тренд добре наплате прихода и реализације издатака у износу нижем од планираног код готово свих категорија, настављен и у септембру.
„Приходи за тај мјесец од 172,2 милиона еура већи су и од остварених у септембру 2019. године, која је била рекордна по приходима од туризма. У септембру је забиљежен благи дефицит буџета од само 0,1 одсто БДП-а, што је првенствено резултат исплате камата на еурообвезнице из 2019. године у износу од 12,7 милиона еура. Када се искључе трошкови камата, у посматраном мјесецу је остварен примарни суфицит у износу од 7,7 милиона еура“, пише у саопштењу.Даље наводе да су приходи буџета у периоду јануар – септембар 2021. године износили су милијарду и 344,5 милиона еура или 29,0 одсто БДП-а, што је у односу на упоредни период 2020. године више за 178,6 милиона еура или 15,3 одсто, док је у односу на план више за 7,1 милиона еура или 0,5 одсто.
„Највећи раст у односу на планиране приходе, као и у односу на исти период претходне године, забиљежен је код прихода по основу ПДВ-а у износу од 38,7 милиона еура или 8,5 одсто, односно 104,7 милиона еура или 26,9 одсто, што је најбољи индикатор опоравка економске активности након забиљеженог пада од преко 15 одсто у 2020. години. Такође, имплементација електронске фискализације пореских регистар каса је допринијела оствареном добром резултату по основу наплате ове категорије“, казали су.
Истичу да упркос чињеници да још нијесу усвојена предложена законска рјешења која су предвиђала повећање акциза на поједине акцизне производе, а која су у скупштинској процедури од средине маја, приходи од акциза настављају да биљеже раст у односу на планиране и то за 5,3 милиона еура или 3 одсто. У поређењу са истим периодом 2020. године, наплата акциза је већа за 28,9 милиона еура или 18,9 одсто.
„Значајан раст у односу на претходну годину забљежен је и код категорије остали приходи у износу од 16,4 милиона еура или 54,1 одсто као посљедица уплате добити остварене у 2020. години од привредних друштава у већинском власништву државе. У односу на план, ова категорија је мања за 12,1 милиона еура или 20,6 одсто као резултат чињенице да се приликом планирања узима процјена финансијских резултата привредних друштава, а уплате су сходно њиховим коначним финансијским исказима“.
