• Изабрано
• Култура

Деда Ђорђе добија бисту: У уметничкој ливници „Јеремић“ припремају се да излију и поклоне споменик чувеном чувару „Зејтинлика“

2 године ‎ ИН4С

Ђорђе Михаиловић

У Врчину , у Ливници „Јеремић“, најстаријој на Балкану, божићни празници протичу у креативној атмосфери. Припремају се да у мају, манастиру Тумане поклоне споменик Милоша Обилића, јер је, по легенди, он почео да гради ову светињу, а у јулу на годишњицу смрти чувеног деда Ђорђа Михаиловића, чувара „Зејтинлика“ поклониће његову бисту која ће стајати испред Српског војничког гроља у Солуну. Полако се спремају и за свој предстојећи јубилеј – век постојања, који ће се навршити 2027. Зато увелико одабирају 25 најважнијих споменика које су урадили протеклих деценија, а које ће преточити у макете, пишу Новости.

Основана сада већ далеке 1927. у Београду, Ливница „Јеремић“ је постала епицентар стварања уметничких дела која су многе војсковође, државнике и великане сачувала од заборава и уписали их у вечност. Тајна успешног заната преносила се у оквиру породице већ четврту генерацију, а млади Слободан Јеремић наставио је стопама свог оца, деде и прадеде.

„Откако памтим проводио сам много времена у радионицама, са мајсторима и знао сам да ће то бити мој пут“, каже Слободан Јеремић.

„Тада нисам био свестан колико је овај посао важан. Сада је другачије, јер у који год део града да кренем има макар један споменик који смо направили. Поносан сам кад видим Матију Бана на Чукарици, Петра Николајевича Молера на Врачару, Борислава Пекића на Цветном тргу или фонтане на Калемегдану. Најдраже ми је кад изливамо споменике у Београду, зато што их најчешће срећем. Неописив је осећај кад знате да чувате нашу традицију, остављате споменике који ће трајати вековима и преко којих ће наша деца учити о српској историји.“

Споменик краљу Александру

Најављено је да би требало да се ради споменик краљу Александру Карађорђевићу. За нас би био велики изазов и награда да радимо његов први споменик у Београду као најстарија српска и београдска ливница. Волели бисмо да добијемо тај посао, а имамо највећи капацитет и најбољи сарадњу са вајарима – каже Слободан Јеремић, старији.

Тешко је избројати сва дела која су изашла из ове ливнице: око 150 монументалних споменика, 10.000 биста и полуфигура, 30.000 барељефа и око милион плакета и одликовања. Росандићеви „Играли се коњи врани“ испред Дома Народне скупштине, споменик Николи Пашићу на истоименом тргу, па Николи Тесли у Београду и Њујорку, скулптура Мајке Терезе у Ватикану само су нека од дела изливена у бронзи у Ливници „Јеремић“.

– Идеја је да направимо 25 макета, високих по метар, најважнијих споменика које је ливница направила за сто година. Планирамо да изложба путује по Србији, Републици Српској и Црној Гори. Селекција најбољих је захтеван посао а камоли његова реализација – истиче млади Јеремић. – Сигурно ћемо урадити макете „Коња враних“, споменика Пашићу и Пекићу, као и деспота Стефана Лазаревића и краља Петра који су у Новом Саду. Направићемо макете споменика Сердар Јанко Вукотић, који се налази у Мојковцу и највећа је стајаћа скулптура у Црној Гори, чувене балерине из Будве, краља Николе Петровића у Никшићу. Неколико споменика које смо радили више не постоје. Међу њима они краљу Александру у Љубљани, који је претопљен, и цару Душану у Призрену.

Планирамо да урадимо и макету споменика Милошу Обилићу, који је некада био у Обилићу, а сада је у Грачаници. Надам се да ћемо уз помоћ нових технологија успети да израчунамо идеалне пропорције за све споменике. На време смо почели да се припремамо.

Уметничку ливницу „Јеремић“ основао је угледни предузетник и ливац Миодраг Мића Јеремић, који је друговао са познатим уметницима Антуном Аугустинчићем, Иваном Мештровићем, Франом Кршинићем и Лојзеом Долинаром. Некада је била смештена на Вождовцу. На уском и дугом плацу, нешто већем од пола хектара, нижу се радионице, ливница, сушара и атеље за вајаре.

– Посао водимо деда Слободан и ја – каже млађи Јеремић. – Деда мајсторима преноси најважније тајне заната, а мене учи менаџерским пословима. Деди је ливница „главна станица“ већ 65 година. Долази сваки дан са истим жаром да ради и ужива у стварању историје. Ово је специфичан занат, који да би се радио мора да се воли.

Радо у хуманитарним акцијама

Породица Јеремић често учествује и у хуманитарним акцијама на које се увек одазивају. Обновили су порушени споменик на Ташмајдану, који су „Новости“ подигле маленој Милици Ракић, убијеној НАТО бомбама 1999, а мајци хероја са Кошара Срђана Станчетића вратили су бар накратко осмех на лице када су донирали нову бисту изливену у бронзи, након што је претходна украдена са гробља у Бановом Пољу код Богатића. Донатори су и многих споменика СПЦ.

Старији Слободан нам прича како су он и његов брат Павле радили споменике у Енглеској, Италији, Африци, Америци, да му је најдражи споменик српским ратницима на Новом гробљу, са аждајом. Каже како су на врата ливнице током претходних деценија закуцали неки од најеминентнијих вајара.

– Волео бих да дођу млађи, да их учим, да им показујем основне ствари и да ливарство опет живне – каже нам. – У протеклих 65 година занатски се није променило скоро ништа. Радили смо и у она времена када није могло да се ради. Срећан сам што је мој унук наставио традицију и упловио у воде овог уметничког стваралаштва.

Застајемо у ливници поред споменика Бранку Пешићу, омиљеном градоначелнику Београда.

– Још чека своје стално место у Земуну – каже најстарији Јеремић. – Буде дана када је атеље крцатији. У ливници се увек ради пуном паром. Сматрамо да не постоји захтев клијента који не можемо да испунимо, а свака поруџбина је за нас велики изазов.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: