ИН4С

ИН4С портал

Деда Ђорђе – чувар капије која дијели простор Великог рата и садашњице (ВИДЕО)

1 min read
Више од пола вијека Ђорђе Михаиловић чува војничко гробље на Зејтинлику, гдје почивају јунаци из Великог рата погинули за спас српског рода приликом пробоја Солунског фронта 1918. године

Скриншот

Скриншот

Више од пола вијека Ђорђе Михаиловић чува војничко гробље на Зејтинлику, гдје почивају јунаци из Великог рата, погинули за спас српског рода приликом пробоја Солунског фронта 1918. године.

На том мјесту почивају мошти 21.000 ратника, од којих су 8.000 из Србије. Деда Ђорђе зна имена свакога од њих и чува их од заборава. Дочекује и испраћа туристе и потомке Солунаца и рецитује стихове Војислава Илића Млађег.

Старац Ђорђе који је 1. маја напунио 91. годину родом је из Грбља, са осмијехом увијек дочека туристе из Црне Горе који дођу да се поклоне свом прецима погинулим за спас отаџбине. Ове године 27. априла, на Велику суботу једна од група туриста из Црне Горе имала је прилику да се дружи са деда Ђорђем док им он рецитује стихове урезане на капији гробља.

https://www.facebook.com/IN4Sportal/videos/660668207710943/

Деда Ђорђе једном је изјавио да је имао је само једну жељу, да дочека 100 година од Солунског фронта, што му се и испунило 15. септембра прошле године.

„Нисам пуно тога у животу желио, мој свијет је био мали и сведен на ово овдје, али ето – то желим. Кажу да је срећа само друго име за Бога, па нека ме он за ту жељу погледа“, изјавио је једном приликом.

Деда Ђорђе је мјесто чувара гробља на Зејтинлику наслиједио од свога оца Ђура, а он свог оца Сава. Како Ђорђе нема мушких наследника, њега је наслиједио Предраг Недељковић прије пет година.

Увијек у војничкој униформи, ратника из Првог свјетског рата, деда Ђорђе изгледао као неко ко има кључеве од оног времена када се гинуло за свето име Србија.

Иако су га медије прије четири године прогласиле мртвим, деда Ђорђе још пркоси животу и годинама. Озареног лица, на капији гробља времешни Ђорђе чега потомке храбрих војника да их причом и стиховима уведе у вријеме када је Србија за спас Европе жртвовала трећину укупног становништва или 60% мушке популације.

Приредила: Драгана Б. Мијушковић

 

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<