Навршила се деценија БРИКС-а, а у Бразилу 13. новембра је почео дводневни самит ове организације, једанаести по реду.
БРИКС се не бави политиком, никоме ништа не намеће и више воли да се сналази без блоковске дисциплине. А при томе, пет земаља — Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република — одлучно иду ка томе да представљају половину свјетске економије.
Наредна година је посебно важна за учешће Русије у тој организацији. Круг ротирајућег предсједавања се затвара и Русија ће поново управљати радом организације 2020. године. Мото је већ познат: БРИКС партнерство у интересу глобалне стабилности, заједничке безбједности и иновационог раста. О приоритетима Москве, Владимир Путин ће говорити 14. новембра на самиту у Рио де Жанеиру. Следећи сусрет лидера биће одржан у јулу у Санкт Петербургу.
У међувремену, државе-чланице треба да сумирају прву деценију сарадње. Предсједници ће разговарати о билатералним, регионалним и свјетским проблемима, преноси Спутњик.
Помоћник руског предсједника Јуриј Ушаков објаснио је да су на програму двије пленарне сједнице, сусрет са члановима Пословног савјета БРИКС-а и управом Нове банке за развој БРИКС-а, као и пословни доручак у име предсједавајућег.
У Рио де Жанеиру Владимир Путин ће разговарати са премијером Индије Нарендром Модијем, предсједником НР Кине Си Ђинпингом и бразилским предсједником Жаиром Болсонаром. Са предсједником ЈАР Сирилом Рамафосом сусрет није планиран, јер су они већ имали детаљан разговор на недавном самиту „Русија — Африка“, који је одржан у Сочију.
Лидери ће 14. новембра отворити Пословни форум БРИКС-а, који је окупио око 800 учесника, а међу њима је њих 80 из Русије. То су руководиоци најкрупнијих компанија, финансијских организација, друштвених удружења и медија.
Осим Путина, у Бразил ће отпутовати и министар спољњих послова Русије Сергеј Лавров, министар енергетике Александар Новак, директор Савезне службе за војно-техничку сарадњу Русије Дмитриј Шугајев, шефови компанија „Руска железница“ Олег Белозјоров, Руског фонда за директне инвестиције (РДФИ) Кирил Дмитријев, „Росњефта“ Игор Сечин, „Росатома“ Алексеј Лихачов и директор руске ВЕБ банке Игор Шувалов.
Енергетске везе
Руски лидер разговарао је јуче, 13. новембра, са колегом из Индије. Трговински промет између двије земље 2018. године премашио је 10 милијарди долара — повећао се за 17,3 одсто. Посебну пажњу Москва и Њу Делхи посвећују сарадњи у сфери енергетике: руски извоз угљоводоника у Индију постепено расте. Сада државе покушавају да схвате да ли је могућ заједнички развој угљоводоника на арктичком континенталном гребену на Далеком истоку Русије.
У Индији расте потражња за природним течним гасом и држава је заинтересована за развој заједничких ТПГ пројеката, истичу у Кремљу, пише Спутњик.
„Велике су перспективе за сарадњу ’Гаспрома‘ са индијским секторским компанијама“, појаснио је помоћник предсједника.
Главна иницијатива руско-индијске сарадње у сфери мирног атома је изградња друге и треће фазе нуклеарне електране „Куданкулум“, а радови иду по плану.
Не заостаје ни војно-техничка сарадња. Недјељу дана прије самита министар одбране Индије Џасвант Синг је у разговору са руским колегом Сергејем Шојгуом изјавио да је држава спремна да ојача сарадњу са руским компанијама војно-индустријског комплекса.
Истог дана Путин је разговарао са Си Ђинпингом. Земље планирају да до 2024. године доведу трговину до вриједности од двеста милијарди долара годишње.
„Кина је највећи економски партнер Русије. Трговински промет 2018. године повећао се за 24,5 одсто и достигао рекордни резултат од 108 милијарди долара“, истакао је Ушаков.
Бразилске перспективе
Са домаћином самита Жаиром Болсонаром, који је ступио на дужност 1. јануара, Владимир Путин срео се једном у Осаки, на самиту Г20. Сада, према ријечима помоћника руског предсједника, њихов разговор ће бити детаљнији.
Русија и Бразил припремају се за покретање перспективних пројеката у енергетском сектору, фармацији и области мирног атома. Руске инвестиције иду на истраживање и производњу угљоводоника, електричну енергију, чување и прераду пољопривредних производа, као и на лучку инфраструктуру. У цјелини гледано, 2018. године све руске инвестиције у Бразилу износиле су отприлике милион и по долара.
Бразил је кључни трговинско-економски партнер Русије у Латинској Америци и Карипском мору. Трговински промет између држава 2018. године достигао је пет милиона долара.
Најкрупнија држава региона је такође важан стратешки партнер Москве. На преговорима ће се дискутовати и о актуелним међународним и регионалним темама, потврдили су из Кремља. Лидери ће разговарати о ситуацији у Боливији, гдје је 10. новембра предсједник државе Ево Моралес поднио оставку и отишао у Мексико.
Кључни задаци
Самит је започео затвореном седницом, на којој ће се разговарати о међународној стабилности, безбједности, трговини и финансијама.
Очекује се да Владимир Путин каже који задаци су од примарног значаја за БРИКС и да процијени тренутну ситуацију у свијету, између осталог, и акције САД поводом разбијања система контроле оружја. Такође, он ће изнијети став Русије поводом рјешавања регионалних сукоба.
„Председник се заложио за продубљивање сарадње држава БРИКС-а у економској сфери: у оквиру Свјетске трговинске организације (СТО), Свјетске банке и Међународног монетарног фонда“, објаснио је Јуриј Ушаков.
Председници ће се срести и са учесницима Пословног савета БРИКС-а и са руководством Нове развојне банке (НБР), који ће им представити извјештаје о активностима структура. НБР је основана прије тачно пет година, а документи су потписани на самиту у бразилском граду Форталезе. Тада је формиран и пул условних девизних резерви држава БРИКС-а.
Сада је НБР, чије се представништво налази у Кини, одобрила 42 крупна пројекта, укупне вриједности више од 11,6 милијарди долара. Они ће се реализовати на територији држава-чланица организације. Седам иницијатива са буџетом од око 1,8 милијарди долара планирају да реализују у Русији, где је 12. новембра отворен Евроазијски регионални центар НБР.
Клуб за спровођење одређених интереса
„У почетку нико није очекивао да ће се БРИКС развијати, зато што је то био прилично егзотичан облик међународног обједињења. Ујединиле су се земље које раније нису биле у блиским односима, а и налазе се на различитим континентима“, рекао је у разговору за РИА Новости директор Центра за истраживање УН и међународних организација МГИМО Александар Орлов.
„Прије десет година чланство у БРИКС-у постало је спољнополитички фактор и могућност да се развијају економске везе са партнерима, а сада је то још увијек актуелно“, сматра експерт.
БРИКС наставља са радом, јер изражава спољнополитичке интересе држава-чланица.
„Међутим, што се тиче перспективе, потребно је бити умјерен“, рекао је саговорник РИА Новости.
Обједињавање је дио опште традиције савремене спољне политике, када формалне организације замјењују клубови за спровођење одређених интереса. БРИКС је један од таквих клубова.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
