Дечанима отимају 23 хектара

Приштина жели да постане чланица Унеска, а истовремено тамошње власти одузимају право на имовину манастиру Високи Дечани, светињи из 14. века која је на списку Светске културне баштине, тврде данас франкфуртске „Вести“.

Чак 23 спорна хектара земљишта налази се у оквиру специјалне зоне која би на Косову требало да је заштићена законом, тврде данас франкфуртске „Вести“.

Лист преноси да су судије овакво решење донеле под притиском, претњама, а нуђен је чак и мито, што је резултирало гласањем у ком је троје локалних судија прегласало двоје међународних.

Пресудом од 8. јула, стављена је нова тачка на 15 година дуг имовински спор, а скандалозна је и што се њом поништава одлука суда који је функционисао под међународном управом, наводи лист.

У решењу до ког су дошле „Вести“, Посебна комора Врховног суда Косова поништава своју одлуку донету у корист манастира Високи Дечани из 2012. године, оглашава се ненадлежном, а странке у спору упућује да процес обнове пред Основним судом у Пећи.

На пресуду коју је потписао председавајући судија Сахит Сулејмани ни Српска православна црква ни Република Србија (такође странка у спору) немају право жалбе.

Дечанима је једино остало да правду траже у оквиру права загарантованих Уставом, односно пред Уставним судом Косова.

Када је мешовито судско веће којим је председавао судија Еулекса крајем 2012. године донело одлуку у корист СПЦ, српска светиња је данима била изложена демонстрацијама, најувредљивијим порукама и отвореним претњама.

Братство је због екстремиста, али и руководилаца Општине Дечани, било принуђено да први пут од 1999. године затвори капије манастира.

У одбрани су учествовале и јаке снаге полиције и италијанског Кфора.

Председник Општине Дечани Расим Селманај сматра да је одлука „фер и поштена“.

Градоначелник Дечана је члан је Алијансе за будућност Косова и близак сарадник Рамуша Харадинаја, а обојица су најављивали да ће грађани користити спорно земљиште без обзира на одлуку суда.

С обзиром на то да без Харадинајевог мига, како наводе „Вести“, нико у тој странци не повлачи потезе, и у контексту дешавања на Косову где међународна заједница инсистира на успостављању Специјалног суда за ратне злочине ОВК, ова изнуђена судска одлука око манастирске имовине добија сасвим нову димензију.

Може се тумачити и као диверзија, скретање пажње међународних представника, наводи лист.

Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Јововић каже да власти у Београду нису добиле званичну одлуку суда.

Он подсећа да је „статус манастира Високи Дечани на удару свака два месеца: од тога чије је то културно наслеђе, до тога да је називају империјалном грађевином српске државе“.

„То је удар на братство и на манастир Дечани. Ако се испостави да је таква одлука суда донета, ми ћемо свакако уложити жалбу онима који стално понављају да СПЦ на Косову има посебан статус. Доношење овакве одлуке суда у време док трају бриселски договори и када би требало да се активира Црква Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице, стварање је непотребне тензије„, истиче Јововић и додаје да су власти у Београду поводом културне баштине у сталном контакту са представницима Унмика на Косову.

Представници СПЦ истичу да је спорно пољопривредно земљиште од кључног значаја за самоодрживост манастира и безбедност.

Република Србија земљу је пренела у власништво манастиру Дечани уговорима у поклону из 1997, али друштвена предузећа „Апико“ и „Иљилира“ тврде да је њихова.

У дугом процесу донета је одлука о поравнању (између манастира и Унмика) где је договорено да манастир задржи имовину унутар специјалне заштићене зоне, а одустаће од потраживања имовине ван те области.

На овај договор прво су се жалиле фирме, а сада и представници Општине Дечани и косовске Агенције за приватизацију.

Двоје међународних судија сматра да је одлука погрешна.

У издвојеном мишљењу они кажу да је нетачна теза о одбијању надлежности суда. Сматрају и да оваква пресуда крши право на правично суђење загарантовано Европском конвенцијом о људским правима, те да угрожава ефикасност и кредибилитет правосуђа.

Члан 1 Закона о специјалним заштићеним зонама каже да ће осигурати заштиту српских православних манастира, цркава и осталих верских места, као и историјских и културних места која имају посебан значај за заједницу косовских Срба, као и за остале заједнице на Косову.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: