Др Батрић Бабовић: Крајеугаони тврдошки камен

Пише: Др Батрић Бабовић

Деведесете године двадесетог вијека биле су вријеме великих историјских полома, догађаја и бременитости. Распад бивше Југославије означио је крај осмодеценијске комунистичке ере. Народи у бившим републикама почели су да се на разне начине боре за сопствена права и правду, значај и мјесто под сунцем, што је резултирало крвавим ратовима на простору некадашње велике заједнице народа и народности са разгорелим духом братства и јединства.

Како је дух петокраке почео да силази са позорнице значаја и битности, његово мјесто је почело да бива попуњавано људским окретањем вјери и непролазним вриједностима. Идеолошке путеве и партијске обруче почели су да смјењују вјеровање у вјечно и непролазно. Ново доба донијело је нове црквене великодостојнике. Пламен вјере дошао је и у Херцеговину. Пламен достојан дивљења, памћења и незаборава. Светосавска Херцеговина, распета у Другом Свјетском Рату и поново распињана у ратовима деведесетих година, добила је свог пастира. На Попово Поље, спржене манастире и престони Мостар слетио је крилати монах- монах лав. Владика Атанасије је заиста био  небески човјек, који је лаким корацима пеглао и табао неравнине сурове херцеговачке земље. Брадина, Пребиловци, Столац, Дубровник и Житомислић биле су пет Христових рана новоименованог херцеговачког епископа.

Тог Видовдана 1992. године у Требињу и Херцеговини било је посебно живо. Новоименовани епископ Атанасије је уведен у древни трон херцеговачких владика са заклетвом да ће живјети Јеванђељем и ширити мир и љубав. Тамних очију које су видјеле дубине и најтананије тајне свих душа са којима су се среле ходао је свим крајевима повјерене му епархије и васељене. Фреске Вица Ловрова и тврдошки вјекови добили су нову ноту и предокусе Старог и Новог Завјета. Требишњица и плаво небо изнад Требиња и Мостара, упркос бомбама, гранатама, смртима, разарањима и сахранама постајали су мали Јерусалим и вјечна вода Јордана. Поред заупокојених литургија и опела, земљом Јована Дучића и Алексе Шантића, владика Петра и Нектарија, монаха Исаије  и свих светих херцеговачких мученика и новомученика  дисао је дух васкрсења, вјере у вјечни живот, вишњи Јерусалим и гору Сион. Колико се гинуло и умирало, још се више рађало и крштавало. Из уста великог дјечака и лава у мантији циједиле су се ријечи љубави, мира, праштања и покајања. Тврдош са Требишњицом постао је нови крстиони и крстоваскрсни Јерусалим а Житомислић житница нових Христових порука и сјеме нових побједа са путањом која је водила у непролазно царство.

Знао је владика да каже како су Пребиловци два пута дизани у небеса и да су васкрсли, а како Брадина има дух који је не пере од страхота које су почињене у прошлости  и чија непокајаност одводи у вјечну погибељ. Тих ратних дана је владика Атанасије почео да пише петотомно петокњижје по имену Патрологија и са њом да умножава новомучеништво свог народа од Јадовна до Косова. Издисали су из владикине лаве којом би проговорио све прећутане и прећуткиване истине, калкулисања и трговине са властима које би он једном изјавом разорио и развластио. Војник Изласка и путник у Небо придао је свим светима нове косовскометохијске, глинске, јадовинске, пребиловачке и величке новомученике. Књига о Јадовну и Косову са корицама боје свјеже ископане земље откривала је најмрачније тајне и терор, који су бољшевички политичари и режимски историчари скривали деценијама од очију јавности. Никад касно научен хебрејски језик дао му је сонорност и музикалност којим је на најљепши начин препјевано Постање са Псалмима цара Давида на српски језик.

Епископ Атанасије је био сијалица непросијане Педесетнице новог доба и светионик са кога се  језик његовог рода и племена узвисио у највише врхове литургијских језика и богословских списа. Родио је Григорија, Максима, Димитрија, Јоаникија, Порфирија, Јована, Лукијана... Свима је био учитељ, утјешитељ, углачитељ духа и давалац простора за раст вјере и слободу духа. Кад је бесједио он је писао, кад је писао он је плакао а кад је ридао био је најмолитвенији и најближи крсноваскрсној вертикали Косовског Завјета. Био је синтеза старозавјетних пророка и светих Отаца, врхунски мајстор фудбала и најбољи свирач на харфи емоција рањене  људске душе. У Кападокији или јерменским мукама видио је Јасеновац и Јадовно, у косовско метохијској рани метафизику Пребиловаца и свих људских стратишта на планети. Једнотомна Историја Византије Георгија Острогорског  је базални ниво византијског етоса умировљеног тврдошког монаха и епископа и крајеугаоног духовног столпа, којим се васељена бранила  од брисања истина и заборава прошлоости. Нигдје се дубине Византије, четири Јеванђеља и Патрологије не могу видјети као јединствен духовни простор и везивно ткиво вјере као у писаним и изговореним ријечима никад смиреног дјетета по имену Атанасије.

Стојан Јовановић је кренуо из Тврдоша и Завале у Острог и постао свети Василије Острошки. Мачванско чудо по имену Зоран  је дошао у Тврдош и постао епископ херцеговачки и приморски и кроз живот по Јеванђељу, светог Николаја Жичког и Јустина Ћелијског једини је успио да сабере дух и учење свих светих Отаца. Призренске бесједе и писма оца Јустина новио је непрекидно  у свом уму и срцу,  са нагласком да је бдење над једном душом бдење над свим космосима.Ово заправо јесте максима животне борбе ратника за љубав, новопредстављеног епископа Атанасија.

Ако су св. Василију греде Острога биле вис ка Господу, тишине Требишњице и тврдошке подзиде јесу мјесто да умировљени епископ постане крајеугаони тврдошки и херцеговачки камен.

У то име никад уснулом и словима заокруженом епископу посвећујем пјесму Тврдош која описује неисказаности прозног текста.

Са нартексом од прије Постања
Христом Роду датом за Опстанак
Извор прича нашег Покајања
Баш ту има прозор за Повратак

Зидови су куле од Прошлости
Простор задат за Вјечност и Славу
За исповјест и Боже Опрости
Ту је Христу положио Главу

Грешан, Невин, Духом Преображен
Онај који два Завјета спаја
Испод мука кршнога Јордана

Твој гроб Свети Господу обнажен
Житомислић, Дужи и Пут Раја
Пребиловце види из свих Рана

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: