Даринка Јеврић: Дечанска звона
Даринка Јеврић
Ћутим
вјековима ћутим твоје име
слутим како ми послије киша болујеш косу
и како од лелека звона занијемим и ослијепим потом
и ни молитве не разумијем
кад падам у бездан за твојим челом
због тебе кћери јерусалимске
све чедне а удове јесу
и утве златокриле рањавају паучину
снивају
како ти из образа кљују вино
и круне од руку дукате од чиста злата
невјестинске
чемерне кад у невакат дођу
руке ми под најдоњи камен дечански гњију
ти светац и помор библијски
ти седми светогорски монах
ти мојих девет Југовића и бол царице Милице
љепота
што је не видјеше очи ни цара ни ћесара
нит младе Гојковице
походе ли те кћери јерусалимске
љубави
руку само преко бока да ми пребациш
могла бих ја да цвјетам и бременим сваког прољећа
грло само да ми дахом опалиш
могла бих ја дојити и девет Обилића
(леле ако залелечу дечанска звона
па ти се лик са фрескама помути)
а понека птица заборави лет
остави гору и олтар сања
везиље му украду очи
на превару га преко ријеке преведу жедна
а крв би његова укротила све водопаде свијета
а клијале су под бедемима неке очи
и завидјела му Гојковица
за осјеку што дугујем крви
грешна се дому враћам
са клетвом дечанских звона у ушима
прашћај љубави
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„Lele ako zaleleču Dečanska zvona“
Leleču, Draga Darinka, već dvije decenije.
Lelekaće još dugo, dugo. Plašim se.
Tebi pozdrav, gore daleko, medju zvezdama.
Mlada skojevka se zaljubila u monaha Justina i tako je nastala ova pjesma.
DIVNO.
HVALA REDAKCIJI.
… Naša, a ničija biše, svoja!
Jedna je Darinka u vijenac vječnosti zdenuta, prva među jednakima, krv njena bijaše pjesma vilovita! Vila Metohije …
Od pjesme rođena, pjesmom je živjela, š njom je pošla na usnama, eno je gore na srpskoj Plejadi! … Prkosi ka i uvijek! A izviše skromna ona, umalo zakučena, sva na svoje vode, ih, kako smo voljeli Daru!
Jedna je. Darinka. Jedinstvena.