Дани Милоша С. Милојевића у Црној Бари

Почетком 20-ог вијека Црна Бара коју памтимо по роману „Хајдук Станко“ Јанка Веселиновића имала је 25000 становника, док је Београд имао око 69000. Данас Црна Бара има око 2000 душа, али и сјећање на душе хајдука као и на душе генерала Пантелије Јуришића, Живијина Јуршића ботаничара, оснивача Ботаничке баште у Београду, Јове Алексића – првог ветеринара у Србији, Вука Алексића, граничарског официра у Хабзбуршкој монархији.

Сигурно да сви наведени заслужују да имају вечери сјећања, али Научни скуп у Црној Бари посвећен је Милошу С. Милојевићу, заборављеном драгуљу српства, чије свјетло лагано, али сигурно баца засјенак на Бечко-берлинску школу. Милош С. Милојевић је свакако један од наших праучитеља, којег је неко вјешто сакрио тако да ни многи становници тог краја чије су родитељи ишли у Основну школу „Милош Милојевић“ у Црној Бари нису до скоро чули за њега.

Ријеч је о међународном научном скупу на којем су учествовали и проф. др Кирил Шевченко и Фемичев Николај Николајевич, као представници Русије и Бјелорусије. Скупу се обратио и проф. Вишеслав Симић који је по доласку из Мексика у родни Трстеник испоштовао Црнобарце и присуствовао скупу.

Предсједник удружења „Милош Милојевић“, Новица Крезић, уложио је максималан напор да све прође у најбољем реду.