Дани Матице српске: Епика је са Његошем доживјела врхунац

У оквиру манифестације Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, мр Милица Вучковић одржала је предавање на тему „Хришћанско и народно у Његошевом осјећању свијета“, након чега је промовисана књига „Његош и литургијске анагнозе“ аутора Жарка Видовића, коју је детаљно представио др Александар Живковић, оперативни уредник издања. Модератор вечери је био Павле Божовић, преноси „Дан“.

„Петар Други Петровић Његош велики је љубитељ истине и искрености и управо због тога би данас био усамљеник више него икада раније, усамљеник и странац. Он је Прометеј. У свом времену био је усамљеник, а то би био и данас,“ казала је, између осталог, у свом предавању, мр Вучковић. Она је додала да се Петар Други Петровић Његош својом жртвом приближио највише оном хришћанском.

„Од свих хришћанских врлина код Његоша се прије свих највише истиче човјекољубље. Ако посматрате сам назив ‘Горски вијенац’, видјећете да ријеч ‘горски’ асоцира и указује на вертикалу, а да ријеч ‘вијенац’ представља одређену ширину. Тако сам назив ‘Горски вијенац’ као да формира један крст на који нас Његош поставља, али не да бисмо на њему скончали, већ да бисмо на њему васкрсли,“ нагласила је Вучковић.

Она се осврнула и на народно код Његоша истичући утицај на његово стваралаштво и формирање погледа на свијет уопште.

„Његош је одрастао на народној епици и слободно можемо рећи да је она са њим доживјела врхунац. Он се бавио и издајством, а самим тим и братоубилаштвом које је у коначном и тема ‘Горског вијенца’,“ истакла је Вучковић, истичући да код Петра Другог Петровића Његоша антропологија претходи космологији.

Живковић: Тајна пада и спасења суштинска тема „Луче микрокозме“

Представљајући књигу Жарка Видовића „Његош и литургијске анагнозе”, др Александар Живковић је истакао да је благослов патријарха нарочито значајан када је ово дјело у питању.

„Књига Жарка Видовића (1921−2016) ‘Његош и литургијске анагнозе’ објављена је у издању Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке и Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, с благословом патријарха Иринеја, који је више него значајан за ово дјело,“ казао је Живковић.

Књигу је приредио Богдан Златић, а отвара је Видовићев предговор његовом животном, до сада необјављеном, дјелу „Његош и Косовски завет у Новом веку”.

„У Предговору Видовић објашњава да је управо од литургијских чтенија (анагноза) и почео рад на разумијевању Његоша,“ појашњава Живковић.

Књига доноси снажне увиде у то шта је православна литургијска спознаја Светог писма, за разлику од западног библизма. Управо схватајући православну литургију, како ју је и млади Његош схватио у вријеме свог завладичења, можемо да схватимо Тајну пада и спасења. А та Тајна је суштинска тема ‘Луче микрокозма’, која нам се у Видовићевом тумачењу раскрива као најзначајније дјело Његошево, али и највећа свјетовна литургијска поема, никако манихејска, како су неки тумачили, а тиме не и ‘непрозирна’, како говоре несавјесни тумачи,“ појашњава Живковић.

„Читалац ће у овој краткој књизи наићи на бројне суштинске елементе православне духовности и с обзиром да је и ‘Луча микрокозма’, како је Владика назвао ‘мало дјелце мном писано, током прве четири неђеље Великог и Часног поста’,“ навео је он.

Др Живковић је такође поклонио неколико књига Књижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, које је уручио доц. др Драгу Перовићу, као и свештенику Бранку Тапушковићу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: