Данас суђење Миловим момцима: Пиперовић тврди да је у питању монтирани процес

У Подгорици данас почиње један од најзначајнијих процеса у новијој историји Црне Горе — суђење симболима приватне државе још увијек на слободи бившег предсједника и премијера Црне Горе Мила Ђукановића који су су представљали спрегу криминала, правосуђа и политике: Зорану Лазовићу, Миливоју Катнићу и Саши Чађеновићу. А уочи почетка, на сцену се појављује стари знанац јавности — адвокат и бивши режимски привилегованик Зоран Пиперовић, који покушава да спасе оно што се спасити не може.

У изјави за ТВ Е, Пиперовић тврди да „оптужница никада није смјела бити потврђена“, називајући цијели поступак „силовањем правде и закона“. У маниру очајника који пред собом види правосудни зид, предлаже да партије власти пошаљу своје правнике у судницу „да чују истину“.

Али, права истина је одавно позната: Катнић и Лазовић били су лице и наличје прогона, монтираних процеса, заштите кланова и криминализације државе. Они нису пали с неба — били су костур у ормару сваке власти која се клела у правду, али ћутала пред безакоњем. Адвокат Пиперовић, који данас игра улогу браниоца „правде“, у ствари брани рушевине једног поретка који је државу гурао у амбис.

„Ово је једина оптужница која је потврђена, а да у њој не пише зашто“, говори Пиперовић, додајући да је притвор „нехуман“ и „дехуманизирајући“.

Но, притвор је управо одређен на основу озбиљних ризика: опасност од бијега, утицаја на свједоке и уништавања доказа. Што је ту „нехумано“? Је ли нехумано то што је годинама дозвољавао најопаснијим мафијашима улазак у државу? Је ли нехумано што се десетине свједока данас плаше да отворено проговоре јер знају с ким су имали посла?

Специјално државно тужилаштво терети Лазовића и Катнића за учешће у стварању криминалне организације и злоупотребу службеног положаја. Конкретни докази обухватају, између осталог, пресретнуте комуникације с кланом Вељка Беливука, одлуке о уклањању забрана уласка у земљу, као и бројне случајеве „пропуштених“ истрага које су завршавале у фиоци.

Пиперовић каже да „Скај преписке немају везе с Лазовићем“. Можда се нада да ће јавност заборавити поруке у којима се Лазовић помиње као „човјек од повјерења“, као неко ко „пере“ траг кад треба, или као онај који „на вријеме јавља што се догађа у СДТ-у“. Нису то измишљотине, већ материјал који су признали и страни истражни органи.

Према Пиперовићу, све је то „политички прогон“.  Он још најављује и „књигу“ у којој ће, како каже, документовано показати „силовање правде“. Ако је судити по ономе што је до сада написао — народ ће имати прилику да прочита одбрану немогућег, али и свједочанство једне епохе која је, на срећу, при крају.

Јер, истина се не може спиновати. Она ће изаћи на видјело у судници — не у Пиперовићевим интервјуима, не у монтажама, не у нападима на медије. Подгоричко суђење је тест зрелости Црне Горе. Грађани Црне Горе, исцрпљени годинама неправде, траже само једно: да правда, коначно, побиједи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: