Данас су Часне вериге Светог Петра

Данас се прославају Часне вериге апостола Петра.

Прослављају се 16. јануара по старом јулијанском календару а 29. јануара по новом грегоријанском календару.

Овог дана помиње се свети апостол Петар због верига у које је био окован по наредби цара Ирода. У његовој тамници појавио се анђео и тада су вериге спале са Петра . Те вериге хришћани су сачували колико због успомене на светог Петра толико и због њихове исцјелитељске моћи. Прича се да су се многи болесници излијечили додирнувши их.

Одмах после смрти Исуса Христа и вазнесења почиње прогањање хришћана које је трајало више од три стотине година. Царев намесник Ирод, управник Галилеје, погуби Јакова, брата Јовановог и, на подстицање Јевреја, заповједи да ухвате Петра и баце га у тамницу.

Петар је у тамници спавао окован између два војника, и ноћ пред извођење на суд, освијетли се цијела тамница и анђео куцну Петру по ребрима, пробуди га па му рече: „Устани, обуј се и опаши се, па хајде са мном“. Петар устаде, а окови му спадоше с ногу па пође с анђелом. Војници су спавали као мртви, па анђео проведе Петра поред страже, а кад су дошли до гвоздене градске капије, она се сама отвори и тако се Петар ослободи затвора, и вјероватне смрти.

О Часним веригама

У Писмима Љубомира Ненадовића, налази се занимљива прича о Његошу и његовом сусрету са Часним Веригама:

Цетињски владика и владар Црне Горе са Ненадовићем је посјетио једну од најпознатијих римских цркава, Св. Петра у ланцима, у којој се налази чувени Микеланђелов Мојсије и као реликвија чувају ланци којима је свети Петар био окован у Јерусалиму.

,,У Риму послужило је владику и добро време и добро здравље. Откако смо овде, нити је било облачнога дана, нити се владици враћао кашаљ. Поред свега многога ходања и вожења, нигда се није потужио да је уморан, или да није могао спавати. У Неапољу много је ноћи због кашља провео седећи у столици. Гледање знаменитости по Риму врло га занима. Цркву Светога Петра сам је премерио корацима и казао ми да запишем. Има дужине сто осамдесет четири, а ширине сто четрдесет корака. Кад смо изван Рима једном у пољу били, и толико корака премерили и означили нисмо могли веровати: тако много простора заузме читава њива. У цркви Светога Петра као особита светиња чува се ланац којим је Свети Петар у Јерусалиму у тамници био везан. То је онај ланац што је у нашем народу познат под именом Часне вериге. У календару, у месецу јануару, њима је посвећен један дан. Сећам се да код нас многи разбирају кад су Часне вериге, да се не би огрешили и у тај дан штогод радили. Тај ланац чува се као светиња и стоји у ковчегу свагда под кључем. Калуђер кад га показује отменим путницима, са великом пажљивошћу отвара скрињу, вади ланац из памука, и са особитом побожношћу приноси га поклоницима, те га они, клечећи, са скрштеним рукама, целивају. Кад је калуђер принео владици ове вериге, владика их одмах узе у своје руке, растеже их да види колике су и чудећи се како су дугачке, рече:

„Ала су га добро везали!

“Затим их врати калуђеру, који од чуда једва је могао запитати:

„Зар их неће ваша светлост целивати?“

Владика му, полазећи, одговори:

„Црногорци не љубе ланце!“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: