Српска православна црква данас слави један од највећих празника – Спасовдан, или Вазнесење Господње, по успомени на дан када се Исус Христ, 40 дана по распећу јавио Апостолима и послао их да шире хришћанску вјеру Новог завјета.
Ево како се то описује у православно-црквеној литератури.
Пошто је распет на Крст и сахрањен у гробници, након три дана Господ наш, Исус Христос васкрсну из мртвих и јави се својим ученицима, једанаесторици светих апостола. Са њима је провео 40 дана овдје на земљи поучавајући их како да шире Његову вјеру и хришћанско учење. Када прође тих 40 дана, повео их је све са собом на Маслинску Гору и рекао им је:
„Тако је писано, тако је требало бити, да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан и да се проповиједа покајање у име Његово и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима, а ви сте свједоци свему томе. Јер је Јован крстио водом, а ви ћете крштавати Духом Светим, не дуго после ових дана. И гле, ја ћу послати обећање Оца Својега на Вас, а Ви сједите у граду Јерусалиму док се не обучете у Силу са висине„.
Овим ријечима Он заврши разговор са њима, благосиља их и поче да се уздиже на небо, а њих остави да сачекају силазак Духа Светога. Апостоли су стајали и немо гледали за Њим, док није сасвим ишчезао. Утом им се обратише Анђели Божји са ријечима:
„Што стојите и гледате? Како сте видјели да Господ одлази на небо, тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја„.
У знак сјећања на овај догађај наша Црква слави Спасовдан, тј. Дан Спаса нашег, Господа Исуса Христа.
Народна вјеровања и обичаји
Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од предхришћанских времена. Био је то празник колико ратара, толико и сточара. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом:
“Свети Спасе – спаси душе наше!”
Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по вјеровању, громовима и градом усјеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усјеве од туче.
Спасовдан се слави и као крсна слава. За Спасовдан се обавезно клало јагње, као жртва свецу. Редовно се спремала цицвара. Чобани припремају крстиће од љескових грана, па их изјутра стављају на кровове кућа и помоћних зграда, на торове и притворке, а забадају их и на њиве с усевима.
Прије Спасовдана није се окушало млијеко од Нове године. На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и дјеца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.
Вјерска прослава Спасовдана састојала се у одласку у Цркву на вјерски обред посвећен овом празнику. После изласка из цркве, домаћини су своје госте водили кући, гдје их је чекао богато припремљен ручак.
Они који нису били гости појединих домаћинстава, окупљали су се на простору испред цркве и ту наставили славље.
Спасовдан је иначе и крсна слава града Београда, који тиме чува спомен на тај дан 1403. године када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу.
Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993. године када је улицама у центру града прошла литија први пут после 46 година.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
