Дан сјећања на злочиначку „Олују“: Вучић поручио – Мирно спавајте соколови српски, будућност ваше деце је наш завет!

Данас је у Бусијама обележен Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у злочиначкој акцији „Олуја“

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је скупу, као и министри Владе Србије предвођени премијерком Аном Брнабић, патријарх Порфирије и црквени великодостојници, пишу Новости.

У Бусијама су и лидери Срба у РС Милорад Додик и Жељка Цвијановић, лидери Срба из Црне Горе, вође Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић, предсједник Уједињене Црне Горе Горан Даниловић, предсједник Српског националног вијећа Момчило Вуксановић, као и представници Српске листе са Косова и Метохије.

Вучић: У српски идентитет заувек уграђени Јасеновац и колоне на тракторима

Председник Србије Александар Вучић обратио се народу у Бусијама.

– Данас, када поново подсећамо себе, осми пут, на оно што се догодило августа 1995. године, на ужасан погром, протеривање више од 250 хиљада Срба, на егзодус и етничко чишћење, ми, истовремено, и коначно, подсећамо себе на то ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо.

Говоримо о нашем идентитету, у који су, заувек, уграђене колоне на тракторима, збегови, убиства на Петровачкој цести, и нечија јасна намера да Срба у Хрватској више нема.

Говоримо о оном идентитету, у који су уграђени, вечно, и Јасеновац, Јадовно, свака јама, сваки маљ и свака кама који су били последице исте те политике, истребљења Срба, неких педесет година раније – рекао је председник.

Он каже да смо научили захваљујући историји коју смо запамтили, уградили је у себе, да се она, како је рекао један велики писац, можда не понавља, али се свакако римује.

– И данас обележавамо једно од њених римовања, оно у којем се, после пола века, реч маљ римовала са речју метак, и реч кама, са речју бомба, и реч истребљење, са речју протеривање. Обележавамо римовање речи др Пука, усташког министра правде, који је у јулу 1941. године Србима поручио: „Или се уклоните милом из наше домовине, или ћемо вас иселити силом“, са речима др Туђмана, из јула 1995. године: „Србе треба тако снажно ударити да практично нестану“ – рекао је председник.И јесу, Срби из Хрватске, бар из њиховог угла, готово и практично нестали, подсетио је Вучић.

– Исељени су, прогнани, отерани, да не причамо о масовном покрштавању и физичком истребљену током Другог светског рата. Република Хрватска овај датум назива и прославља као Дан победе и домовинске захвалности. Победе над ким? Над добрим и скромним људима, над грађанима Книна, Оточца, Грачаца, Коренице, Обровца, Војнића, Петриње, Вргинмоста, Двора, Плашког и Слуња и над честитим домаћинима и земљорадницима у селима Лике, Далмације, Баније и Кордуна. Свакако није ни она на коју је мислио Никола Тесла коме су усташе убиле деведесетједног члана породице, од чега је њих 14 заклано у Јасеновцу, а његов споменик у Госпићу разнет експлозивом 1992.године – рекао је председник.

За нас то нису само страшне бројке страдалих, објашњава председник Србије.

– Никада нећемо заборавити непрегледне колоне трактора које возе дечаци једва избегли метку, бомби или ками. Иконе нашег сећања и вечни темељи нашег идентитета су мајке које привијају своје бебе, своје српске бебе на груди и унезверено се осврћу у страху да хорде прогонитеља поново однекуд не искрсну и доврше свој давно испланирани крвави посао. Живе су слике сиротињског покућства на тракторским приколицама и иконе крсних слава ушушкане најлонима и поњавама да се не оштете у збегу. Тако су, као и увек кроз историју, са нама путовали Свети Јован и Свети Никола, Богородица и архангели, наши небески заштитиници – рекао је Вучић.

Свет и међуанародна „правда“ рекли су своје, рекао је Вучић и подсетио на срамне пресуде Хашког трибунала којим су ослобођени Маркач и Готовина.

– Хашки трибунал је 2011. године прогласио хрватске генерале Анте Готовину и Младена Маркача кривим за учествовање у удруженом злочиначком подухвату који је предводио Фрањо Туђман. Готовина је осуђен на 24 године затвора а Маркач на 18 година за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање. Свега годину дана касније, Жалбено веће трибунала ослободило их је свих оптужби. Толико о међународној правди – рекао је Вучић.

„Никада нећемо добити признање света за наше жртве“

Он се захвалио што све више Срба долази на обележавање годишњице „Олује“.

– Ми никада нећемо добити признање света за наше жртве. Никада нико неће закукати и заплакати за српском децом. Никада нам неће рећи да су Срби страдали јер Срби штрче и Срби су непокорни и непоколебљиви – рекао је Вучић и подсетио на злочин на Петровачкој цести.

Вучић је рекао да док је председник Србије неће да се извињава онима који су убијали стотине хиљада Срба.

– Нећу да газим по убијеним Србима, по Крајишницима који су страдали само зато што су Срби – рекао је председник Вучић.

Он је подсетио да се никада као данас није прекрајала историја, aли да никада више неће бити нове „Олује“

Истина је једини темељ на коме се може градити будућност. Нажалост, сведоци смо удаљавања од непобитних истина. Никада се као данас није прекрајала историја.

Данас оплакујемо све наше страдалнике онако како је то у песми („Моја Отаџбина“) опевао велики Алекса Шантић:

„Не плачем само с болом свога срца

рад земље ове убоге и голе,

Мене све ране мога рода боле,

И моја душа с њим пати и грца.“

И зато, данас, хоћу да све нас подсетим не само на оно шта су други нама чинили, не желећи да постојимо, већ и на оно што смо сами себи чинили, баш као да не желимо да постојимо.

Вучић о Љубану Једнаку – Србија се стидела да каже да је он умро

Другачије, ни себи, ни било коме другом не могу да објасним оно што се догодило Љубану Једнаку, Србину из Глине.

Човеку који је, крајем јула, почетком августа 1941. године, био један од готово две хиљаде Срба нагураних у глинску цркву.

Човеку који је био учесник, боље рећи, објект, ђаволског церимонијала током којег су, на светом тлу, усташе људе најпре клале, а онда терале да певају.

Човеку који је успео да легне међу већ заклане, како и сам не би био заклан, који је лежао у крви, преко којег су бацали заклане, да би он да све њих, па и њега, убацили у камионе, и затим, из камиона, у јаму.

Једини преживели масакра у глинској цркви, епског у својој монструозности, бестијалности и грозоти, после рата је наставио да живи у Глини, све до августа 1995. године, када му је један комшија рекао: „Бјежи Љубане, теби ће кожу са леђа да одеру, јер си жив остао“.

И Љубан је оставио две куће, све што је имао, ушао у трактор и са женом и ћерком постао део огромне колоне, у четири реда, која је гоњена ка Србији.

Две године касније, у Србији, Љубан Једнак је умро. И Србија је то прећутала.

И дан данас, срамота ме је због тога. Срамота ме је оне Србије, пуне великих речи, а која једно мало дело није умела да уради. Да каже, себи, и свету, да је умро Љубан Једнак, сведок два погрома, двострука жртва исте сумануте политике крви и тла, и да тог јунака, тог тихог хероја, који, ни после свега, за мржњу није знао, сахрани онако како доликује, људски, уз све почасти, а и то би, верујте ми, било мало.

Наш идентитет је тада сахрањен са њим, и то по ко зна који пут, нашим бесрамним заборавом.

Никада више, то не сме да се понови. Никада више не смемо да покривамо очи, и уши, и уста, пред нечим што јесте био погром, нечим што није био само суноврат неке болесне политике, него суноврат сваке људскости, после којег није остала само Хрватска без Срба, него, убеђен сам у то, и сваки нормалан човек у њој, без великог дела своје душе.

Правити се да то није тачно, избегавајући да кажемо, злочин је не само према жртвама, не само према Љубану којег два пута нису убиле усташе, али јесте наш заборав, него је злочин и према нама самима, према сваком живом Србину, Крајишнику, према Србији и према њеној будућности.

Заборав нас поништава

У забораву, људи живе погнути, плашећи се и себе и других. И тек када почну да памте, могу и да се усправе, могу да се отворе, да разумеју, могу да живе и са собом и са другима, без зазора и сумње.

Могу и да опросте, само ако памте, пошто у забораву нема опроштаја, ни себи, ни другима. У њему се, у мраку, крије освета, потреба да се све наплати и настави тај зачарани круг у којем смо толико дуго живели.

Заборав нас једном речју, поништава, брише нас и из историје и из садашњости, одузима нам право на свако сутра.

И Србија, ова Србија, која је јасно рекла да више неће бити Олуја, ова Србија, која је после свега устала, Србија која је нашла снагу да расте, да јача, буде поштована, Србија која поново има достојанство – та Србија ће, и то је мој завет, остати Србија која памти.

И биће ту, да испуни свој дуг према Љубану, према свакој жртви, према људима из колона, према убијенима, прогнанима, и према сопственом сећању, према свом идентитету.

Биће ту, за свој народ, за његов језик, културу, веру, традицију, јер не постоји народ који на то нема право, и биће ту да свима, с поносом покаже и то своје лице, лице Љубана Једнака, чисто и светло, лице без трунке мржње, лице које више нико не може да избрише, јер смо ми, захваљујући њему, избрисали заборав.

Србија се не стиди своје историје

Богу хвала, сви који су прогнани из Книна, из Сарајева и са дела Србије – Косова и Метохије нашли су су спас и перспективу у Србији. Стасала је овде генерација деце из избегличких колона која данас проноси славу свога народа у науци, у култури, у спорту па и у политици. Они су најбољи лекари, спортисти, политичари. Наша мисија је срећна будућност за нас и за ново поколење! Данашња Србија почива на јасном идентитету и на култури сећања. Урадили смо све оно што је деценијама запостављано: подигли смо споменике своме родоначелнику Стефану Немањи, па Деспоту Стефану, Краљу Петру Првом, Гаврилу Принципу, Милану Тепићу и нашим јунацима са Кошара. Изграђен је и израђен Храм Светог Саве. Снимљен је филм „Дара из Јасеновца“. У последње три године снимили смо више филмова о Првом светском рату, него у претходних 60 година – рекао је председник.

– Вучић се посебно захвалио присутним Србима из Црне Горе, Хрватске, Северне Македоније на томе што се не стиде да кажу ко су.

Данашња Србија може да се похвали и највећим економским растом у региону. Зато смо пружили руку партнерства и сарадње свима који схватају да овај простор има недељиву судбину. Сасвим је јасно да ће прошлост још дуго свако тумачити на свој начин, али живот се не може зауставити. Србија је поносна на своју историју али и на пројекте који јој осигуравају успешну будућност и омогућавају да буде поуздани заштитник српског народа, да се нигде и никада не понове погроми и егзодуси, „Олује“ и „Бљескови“. Снажна Србија постала је господар своје судбине!

Нека је вечна слава српским мученицима који су страдали у „Олуји“ и у свим погромима. Ваша деца су у својој Србији, збринута, вољена и успешна. Мирно спавајте соколови српски, будућност ваше деце је наш завет!

Нека је вечна слава свим жртвама свих погрома и олуја.

Србија је мајка, а не маћеха.

Србија памти.

Живела Србија! – рекао је Вучић.

Додик: Да памтимо страдање библијских размера

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик поручио је да је у злочиначкој акцију „Олуја“ 250.000 Срба протерано са својих вековних огњишта, а 2.000 људи је страдало, пре свега деце и стараца.

Он је подсетио да је важно да памтимо страдање библијских размера, само једно у низу страдања Срба са тих простора.

Додик је објаснио да су простори на којима су живели Срби данас пусти и празни, а да је иза свега била усташка максима – трећину Срба побити, трећину покатоличити, а трећину протерати.

– Наш народ је страдалнички – рекао је Милорад Додик и истакао да је српски народ слободарски, а ту слободу је увек делио са другима.

Додик је рекао да не може да замисли да је неки српски политичар изјавио исто што и Фрањо Туђман, а то је да „треба задати такве ударце да Срби практично нестану“.

– Доказ да Јасеновац није успео су преживели логораши – рекао је Додик.

Он је рекао да РС заједно са Србијом гари стабилност и мир на овом простору. Додик је подсетио да је Бакир Изетбеговић поручио да ће се „осветити на свој начин“, али да Срби такве изјаве не дају.

– Ми не желимо никакве сукобе, али ми нећемо да одустанемо од својих политичких права – рекао је српски члан Председништва БиХ и рекао да „Срби неће да ћуте“ и да ће се борити против неправде.

Он је рекао да не смемо одустати од идеје Српског света.

– Српски свет је вредност која треба да окупља Србе свуда – рекао је Милорад Додик и истакао да је срспка највећа вредност то што су добар народ.

Химне Србије и РС и минут ћутања

Интониране су и химне Републике Србије и Републике Српске.

После интонирања химни, пуштен је кратак видео-снимак и одржан је минут ћутања за невино страдале жртве злочиначке акције „Олуја“.

Дану сећања присуствују и логораши из Јасеновца. На скупу се говорило и о Љубану Једнаку, јединог преживелог из усташког покоља у Глини. На Љубанову кућу су усташе прве започеле када је почела „Олуја“, пре тога му је Орден светог Саве првог реда уручио патријарх Павле. Патријарх Павле је тада пољубио руку Љубану, банијском мученику

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: