Узалудност писања поезије

Пише: Слободан Милић

Као и сваки пјесник и као читалац, сa подједнаким правима могу овдје да ускликнем: вратите нам поезију.

Двадесет је година од када је Вислава Шимборска добила Нобелову награду за поезију. Од тада добио ју је Швеђанин за севап и, данас овај циркусант који неће ни да пође да је прими. Значи нешто није у реду са поезијом. И она је у дебелој кризи и на издисају је. Сви видимо поезије нема. Исписују се вагони папира и код нас и у свијету. Узалуд се троши толики папир.

Слободно се, послије свега, може рећи, да је слободни стих ослободио пјеснике, читаоце и нажалост, пјесму.

Једна је истина, нема поезије. Читалаца би се и нашло.

Слободни стих је залудња мука.

Милован Данојлић је Политици недавно дао интервју. У прилог ових мојих ријечи ја ћу да наведем његово гледање на слободни стих: „Београдске улице су пуне генија. Они једне друге зову једноставно генек. Ја више волим да кулучим код ритма и, риме и метра“.

Наузгред, да видимо како је Његош узимао поезију. Он је сагледавао у њеном првобитном а не данашњем значењу. Перо Слијепчевић каже да ју је Његош узимао у њеном прастаром, првобитном значењу, које сретамо још код његовог учитеља Платона. „Та поезија не значи само пјесниковање, него стварање, чак створење“.

Дозволите, да овдје наведем како су велики духови, у великим временским размацима гледали на поезију.

1. „Када сам завршио Химну, разабрао сам да песник, ако хоће да буде истински песник, мора певати приче, а не истинске догађаје“, каже Сократ.

2. „Поезија је идеја“, каже Ла Мартин.

3. „Песник има репрезентативну мисију. Песник показује, одређује и репрезентује лепоту. Поезија је била исписана пре свих времена и када смо тако нежно грађени да можемо продрети у оне регионе где је музика у атмосфери, онда чујемо ону првобитну песму и покушавамо да је запишемо, али увек испустимо покоју реч или стих, и то замењујемо нечим својим и тако кваримо песму“. Ово је из есеја Песник од Емерсона.

На крају, сви велики пјесници су знали све што је до њих написано из поезије, а познавали су и друге области људског духа. На Олимпијаду се не иде неспреман.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: