„Дан“ објавио нови снимак: Брајушковић гласачу ДПС-а дао 500 еура и лажно свједочио на суду (АУДИО)

Дневни лист Дан објавио је данас транскрипт аудио снимка који, како тврде, показује да је предсједник Општине Колашин Дарко Брајушковић плаћао гласачу Демократске партије социјалиста (ДПС) 500 ЕУР, а лажно је свједочио на суду.

Снимак из три дијела, како тврди Дан, свједочи да је Брајушковић, који је и на челу колашинског ДПС-а, бившем активисти те странке Бошку Ракочевићу платио 500 ЕУР. Ракочевић се обавезао да ће чланови његове породице гласати за ДПС.

Током разговора Брајушковић је навео да му се „чини“ да су се Ракочевић и члан Сената Државне ревизорске интитуције и функционер ДПС-а Никола Ковачевић састајали у тој странци, иако је на суду тврдио да му то није познато.

На снимку се чује како је Ракочевић изгубио судски спор против Ковачевића захваљујући и Брајушковићевом свједочењу да се њих двојица нијесу сретали у ДПС-у.

Транскрипт:

00.59

Дарко Брајушковић: Ти знаш, Боле откад сам ја био, да смо ми имали, мени се чини, ја ти сад причам моју верзију приче, коректну сарадњу. Да сам прије тога, ја не знам шта је било, ко је, ја не знам, знам да си радио нешто у ски-центру горе. Ко је то, да ли она, немам појма, она, како се зове, што је била, Далиборка Пејовић, или неко друго посредовао или није, немам појма. Углавном, после тога, сјећам се, оно што ја знам, да је Гојко Влаховић све што је могао чинио да те запосли у дистрибуцију на портирницу, ја сам свједок био, звао хиљаду пута, чуда се чињела, ово-оно, није могло. Знам да сам ја, ево то вјерујем да то би посвједочио овај Саша Дожић, сигуран сам у то да би посвједочио, да сам га звао тад најмање 20 пута, најмање, молио кумио, да те прими да радиш, у овај, комунално, тада јединствено предузеће. Знам да сам, значи, из националног парка, а не знам, нешто си, нешто си за, колико ја се сјећам, завршавао нешто, школу неку, која ти је била потребна да би тамо ваљда радио и тако даље.

Бошко Ракочевић: Да, добро, добро.

Дарко Брајушковић: Знам да сам У границама могућности, бар чини ми се двапут, помогао нешто.

Бошко Ракочевић: Дасја, Дасја, извини што те прекидам.

Дарко Брајушковић: Чекај, чекај, да ти испричам до краја.

Бошко Ракочевић: Важи.

Дарко Брајушковић: Знам да сам из ДПС-а, заклео бих се, опет не могу да тврдим, једном чини ми се, то ја не могу да тврдим, али можда се, може тамо наћи, 500 еура дао, и тако даље, пошто је нешто било остало из комуналног, нијесу ти били платили. И тако даље.

Бошко Ракочевић: Е, 1.800 еура ми нијесу платили.

Дарко Брајушковић: Е, е, или да ја надокнадим, и тако даље. Значи, то је оно што ја знам.

02.43

03.17.

Дарко Брајушковић: Е, сад даље, што се тиче суђења.

Бошко Ракочевић: Е, за суђење ме ин…

Дарко Брајушковић: Кад је дошло до спора, кад је дошло до спора између Николе и тебе, прво мислим, ја своје мишљење износим, да није било. Мислим, оно што је мени Никола испричао, мислим да је тако и било, да си га звао узгред, кад је ишао за Подгорицу, и тако даље, псовао, и шта ја знам, шта све није било. Пази, Никола се мени, он се куне у Острог и све, да он не сјећа се, да је он с тобом био на какве састанке. Пази. Само да ти кажем…

Бошко Ракочевић: Како није, кад смо били ја и ти и Саша.

Дарко Брајушковић: Сачекај, ја ти кажем, он се у Острог куне. У Острог и дан-данас и вазда. Он тако, он се у Острог куне да се он не сјећа никад да је био у ДПС на састанке и тако даље.

Бошко Ракочевић: Па што му ниси рекао, Дасја, били смо заједно к’о што је било. Јеси му рекао ти то.

Дарко Брајушковић: Ја, ја, Боле, он се куне у Острог, у ђецу што има, троје, ја право да ти кажем, значи, мени се чињело да јесте. Али ја сам на суду рекао „не сјећам се“, нијесам рекао ни да јесте, ни да није, него сам фино рекао „не сјећам се“ и да ти право кажем, на тај сам суд ишао, то ми је први пут да идем на суђење било какве врсте, па чак и као свједок. И отишао сам, ето, чисто, од муке, ајде, тамо ме звали једном, па звали други пут, па нијесам могао избјећи то, и рек ‘о не сјећам се, сјећам се тамо сам дао, да сам се ја са Болем, више пута, покушавао сам више пута да помогнем, ово што сам теби испричао од прилике, можда краћу верзију и рекао сам не сјећам се је ли или није састајао се са Николом Ковачевићем у ДПС-у. Ето, то сам рекао, јер стварно ја сада да речем, овај се куне у Острог да није, и куне се у ђецу да није.

Бошко Ракочевић: Могу ли ја само нешто да кажем, Дасја, могу ли, Дасја.

Дарко Брајушковић: Може.

Бошко Ракочевић: Ја сам рекао на суду, знаш и сам, да је обећан ми посао, преварио ме и то. Он, устаје на суд Ковачевић, одговорно тврдим, да никад, човјека данас видим прву путу суду, тако парафразирам, значи, ја, али се није радило, нијесам ја тражио на суд да ти кажеш, ни Саша Јекнић је ли ми обећан посао или није, но је само да ли смо се икад срели ја и Ковачевић. Што ја кажем, састанак је организовао тадашњи предсједник ДПС-а Дарко Брајушковић, позвали су ме телефоном, ваљда, то је оно секретарица, ко ме звао онај дан не знам. Ја сам дошао. Били смо у канцеларији, Саша Јекнић, Дарко Брајушковић и Никола. Били смо сат времена. Јок, нема шансе, он то негира, ја испадам смијешан на суду, добио..

Дарко Брајушковић: Али..

Бошко Ракочевић: А мене ја зато.. куме..

Дарко Брајушковић: Исто као што је тебе на суду негир’о, ја ти се кунем у Острог да је мени у четири ока, он се клео у Острог и у ђецу, да он не сјећа се да је он био.

Бошко Ракочевић: Али Дасја, што нијеси на суд само рек ‘о „јесте, имали смо састанак”.

Дарко Брајушковић: Али ја, ја се сретао..

Бошко Ракочевић: Е сад, шта смо се договорили, речеш, „не сјећам се”, то ти не тражим.

Дарко Брајушковић: Ја сам рек’о, ми, нит се сјећам је ли био састанак са Николом, нијесам рек’о не сјећам се јесмо ли ми били заједно, јесмо, сто пута, али се не сјећам, шта ја знам, на крају, вјеруј ми мислим, сад кад би ме неко ставио на полиграф, ја теби кажем, ја мислим да јесте, али сад да ми неко рече, јес’, није…

Бошко Ракочевић: Па ти си ме звао, Дасја, живота ми, немој, буди, па размисли мало, нијеси ти, човјек…

Дарко Брајушковић: Ја ти кажем, мени се чини, значи, да јесмо.

06.47

10.10

Дарко Брајушковић: Знам да је Гојко, то што је могао радио..

Бошко Ракочевић: Јесте, ја за њега прихватам, то је тачно.

Дарко Брајушковић: Апи, обећавали су и Гојку, обећавали.

Бошко Ракочевић: Али Дасја, Дасја, што сте дозволили да се запосли после мене, онај Трипковић, кад вас је назвао, министар, овај, те је био, туризма, овај, наш друг. Добри онај, брате.

Дарко Брајушковић: Ненезић.

Бошко Ракочевић: Ненезић. Он је назвао и запослио свога рођака, а ја сам остао без посла. Мени није могло да буде. На моје је мјесто.

Дарко Брајушковић: У диструбуцију.

Бошко Ракочевић: Не, у комунално, куме. Примљен Трипковић, на моје мјесто, на базен горе, ђе сам ја требао да почнем.

Дарко Брајушковић: Значи, то је било мимо мене, и то ти се могу у Острог заклет’.

10.51

06.15.

Бошко Ракочевић: Чекај, а што ме нијеси запослио Дарко, запослио си Игора Татића, Љубишу, овога-онога, све си запослио. Ти си предсједник ДПС-а, ти си послао те људе.

Дарко Брајушковић: Ја Љубишу нијесам запослио..

Бошко Ракочевић: А Игора?

Дарко Брајушковић: Игор Татић је технички директор комуналног.

Бошко Ракочевић: Па добро, али, ово ти је најлакше завршити, мој посао.

Дарко Брајушковић: Игор ради тамо док буду избори. Када буду избори, ако побиједи ова власт, он остаје да ради, ако не, он иде кући.

06.39

11.04.

Бошко Ракочевић: Види, мени је важније ово, немој ти мени набијати на нос 100-200 еура, него ти мени 1.300 еура, и оно што си ме лагао да ја водим слијепа оца по гласања, из Мораче да га вучем ту.

Дарко Брајушковић: Знаш ли што је 1.300 еура, ја ти опет кажем, ти си мене..

Бошко Ракочевић: Шта је, за мене је то Дарко, ја не примам плату 30 година, не примам плату и ти мени кажеш шта је 1.300 еура.

Дарко Брајушковић: Ја не знам што ти мене нијеси звао, пошто смо, пошто је оно Саша из ДПС-а, оно теби дао.

Бошко Ракочевић: Зато што сам мислио да сте људи и да ћете рећи, дајте овоме човјеку више смо га лагали сто пута, јесте ли лагали. Јесте ли послали факс Милу Ђукановићу да сам ја запошљен у дистрибуцију, па сте ме преварили. Јесте ли то урадили, знаш за ту причу, рек’о ти је Саша Јекнић.

Дарко Брајушковић: – Е сложили смо се око дистрибуције да те ја ту нијесам запошљавао, већ неко други

11.52

20.53.

Бошко Ракочевић: – Трипковић, рек’о сам ти онај дан, ево, ти се не сјећаш од онај дан. То је од.

Дарко Брајушковић: Сјећам се Трипковић, али не знам ко је. И ко је могао да се прими на посао.

Бошко Ракочевић: А знате ви, знам и ја, ко је звао, ко је звао, онога Душка.

Дарко Брајушковић: Знам да није нико из ДПС-а. То знам јер није нико из ДПС-а запослио.

Бошко Ракочевић: Не, но су га звали из СНП-а. А немој, Дарко, нијесам ја будала ј..о га патак. Па нијесам ја, закопчава ли се ја на леђа па да ти тако причаш, „није га звао из ДПС-а“ а ја знам ко га је звао. Прозваћу ја њега..

Дарко Брајушковић: Је ли тај Трипковић из ДПС-а?

Бошко Ракочевић: Но шта је. Па није из СНП-а. Звао је Пеђа Ненезић да се прими тај момак, и завршена прича. И он је после ангажован по састанака.

21.34

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: