Дан кад су „савезнички“ авиони сравнили Подгорицу са земљом
1 min read
Ни мањег града, ни више бомби које су пале на њега у 20. вијеку. На Подгорицу су и агресорски и савезнички авиони истресали смртоносни терет, на њене житеље, куће, зграде, мостове, млинове, воденице, остављајући пустош.
Најтеже је било оно 5. маја 1944. године када се на град сручило 600 бомби тешких преко 400 тона. Том приликом, погинуло је 600 грађана, а више од 200 теже или лакше рањено.
Иако је у Другом свјетском рату имала једва 16.000 становника, Подгорица је бомбардована чак 84 пута! У тим нападима погинуо је сваки осми становник Подгорице. Да ствар буде још гора , град није имао било какав већи војно-стратешки значај.
Почев од 23. септембра 1943. године, када су савезници први пут бомбардовали Подгорицу, рачуна се да је у њеним рушевинама погинуло више од 2.000 грађана.
Речено сувим статистичким језиком, порушено је 80 посто стамбеног фонда, а уништена је комплетна градска инфраструктура.
Ни до дан-данас нико није дао ваљан одговор на питање – зашто? Питање је још мучније ако се зна да је у тим бомбардовањима погинуло укупно, словом и бројем – 17 њемачких војник.
У Подгорици, у кругу бивше зграде СДК, постоји споменик, еуфемистички посвећен „невиним жртвама бомбардовања Подгорице у Другом свјетском рату“. Изнад постамента са овим натписом, исписаним у гвозденом рељефу, на специјалним, јаким жељезним носачима виси – бомба од више стотина килограма.
Иронија судбине је да је у Толошкој шуми откривен и споменик, како стоји на натпису, „посадама савезничких авиона палим за слободу 1939-1945“. Споменик је у бијелом камену, на лијепом мјесту, на ободу борове шуме, преко пута хрватске амбасаде.
Са једне стране постамента је горе цитирани натпис, са опречне – плоче са британском, америчком и црногорском заставом, испод фигуре која личи на птицу пресјечену у њеном подножју.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kakva podvala podici spomenik engleskim pilotima koji su izvrsili sve te silne zlocine.koliko je neduzne djece stradalo.Netreba zaboraviti iste zlocine u Niksicu, Bijelom Poliu…a pogotovu Beogradu, Leskovcu…Niǰe poznato da je oberen neki avion i,gdje su stradali ti piloti.Bolesno je dati ime gradu kreatoru tih zlodjela.
Podgorica je bombardovana jer su to tražili Tito i partizani. Zagreb i Jasenovac nijesu nikad bombardovani jer Tito i partizani to nijesu tražili. Nije bilo borbe u Zagrebu no su partizani sačekali da se Pavelic i bratija mirno spakuju i povuku. Crvenoj armiji nije dozvoljeno od strane Tita i partizana da prodaju kroz Slavoniju i Zagreb no su skrenuti u Mađarsku…itd…itd..itd.
Bombardovali su nas JER smo PRAVOSLAVNI.. I to još na Vaskrs..da neko podnese inicijativu da se makne bista austrijskog kaplara iz PG.. Samo.zbog žrtava bombardovanja AKO ne zbog STO drugih stvari..Ajmo ponesite zahtjev..i KRAJ OKO toga
Е само замисли да су нас руси којим случајем бомбардовали тада и 99, можда би их више вољели
мост на рибници (обилазници) носи име Винстона Черчила , који је био британски премијер ка је бомбардована Подгорица , његовим наређењем између осталог . а онај мост код старог Дома ЈНА нема више ни таблу , а звао се Мост жртава бомбардовања 1944
Покренути иницијативу за наплату ратне одштете за тежак ратни злочин од стране Велике Британије и САД.
… Srazmerno najbombardovaniji evropski grad!?????
Pa ko razumije, ništa shvatio nije, niti može!!!
Posle drezdena
Ninberga, ninberga, ako se ovako pise
+Група ЉУБЕ – Војник (српски превод)
https://www.youtube.com/watch?v=rFHa60YZfkA
А у Подгорици су ЈБТ идеолошка копилад дала једном од најљепших булевара име овог великог крволока српског народа, који је са Енглезима планирао и извршио овај до скоро затомљени злочин.
+мир мученим душама
Свети Митрополит Петар Дабробосански је давно дао одговор и сведочио животом:
„Ћирилово се писмо не може укинути за 24 сата, а осим тога рат још није завршен.”
„Није све пропало кад пропало све је…твоје је да корачаш… „, речима Нога, да се опомињемо.
+“Бог ће помоћи, ако буде имао коме“, говорио је блаженопочивши патријарх Павле
„гласови мртвих нису мртви гласови…“
Док пахуље лете, Рајко Петров Ного
Све чешће бива тако у мени нема мене
И празан бунар тела одјекује ми туђе
Ја шапнем своје име а оно у ме блене
Не познаје ме ваљда па неће ни да уђе.
У тај брисани простор где ме све чешће лиже
Бели језичак смрти нежно ко своје дете
Само ти буји паји земљици све си ближе
И густој успаванци на изворима лете.
Само ти спавај синак – и тако све се љуља
На танком зраку свести у снегу задње зиме
Дубоко ко у гробу Мраз ти венчиће плете
Прирасти за колевку у уши наспи уља
Пуст ветар заборава избрисаће нам име
Труне крстача века док пахуље лете.
https://www.youtube.com/watch?v=aIpPSy_rVlA
https://www.youtube.com/watch?v=Rg5cS-ns2-s
https://www.youtube.com/watch?v=16r_Ltv8bRs