Дамјановић за ИН4С: Црногорска економија једва дише „на апаратима“

Црна Гора у периоду од референдума до данас константно биљежи негативне трендове који неповољно утичу њену економију. Када је у питању спољно-трговински промет Црне Горе подаци показују да се економија налази у великом проблему.

Независни посланик у Скупштини Црне Горе Александар Дамјановић казао је за портал ИН4С да је непобитна чињеница да Црна Гора годинама уназад, нарочито од њеног осамостаљења, биљежи константно негативне трндове у билансу, прије свега роба, а затим у услуга.

„То је интегрални показатељ конкурентности привреде, односно доминантног ослањања на сектор услуга који је задужен да биљежи све гори биланс роба. Пошто је покривеност увоза извозом роба у Црној Гори једна од најнижих, ако не и најнижа у региону и Европи, довољно говори и опомење, да се сви запитамо какав црногорски модел примјењујемо“, казао је Дамјановић.

Он је додао да се морамо сви запитати шта се дешава са тзв. реалним сектором, односно производним сектором који је неопходан свакој озбиљној држави и најбољи могући ослонац, односно отпор на све могуће економске поремећаје који, прије свега, угрожавају сектор услуга, те да доминантно ослањање на туризам као секторску грану није довољно.

„Да би се те ствари мијењале потребно је мијењати економски модел развоја, да држава има јасну стратегију шта и које секторе хоће и жели, не само индиректним мијењањем абијента, већ и директом подршком, како то већ раде озбиљне земље из региона, Европе и свијета„, истиче Дамјановић.

Он сматра да би се извозни сектор морао ослањати на оно што Црна Гора већ има.

„Прије свега сектор енергетике, гдје смо могући потенцијални извозници електичне енергије, сектор прехрамбене индустрије који је некада био развијен, а данас руиниран, који има озбиљну подлогу у пољопривреди и у ономе што јесу природни ресурси Црне Горе„, казао је Дамјановић.

Такође, додаје да је потребна и стратегија супституције увоза са неким дјелатностима које могу да се развију у Црној Гори.

„Црна Гора је имала и у старој Југославији развијену дрвопривреду и ненормално је да имамо оволики увоз дрвних прерађевина“, истиче Дамјановић.

Он оцјењује да све то генерално представља велико упозорење да Црна Гора једноставно у овом тренутку нема конкурентну привреду, те да не може да издржи притисак конкуренције, што је један од кључних критеријума за преговоре Црне Горе за чланство у ЕУ.

„Ово је можда задње упозорење да се на промјени економског модела мора радити синхронизовано свим снагама“, изричит је Дамјановић.

Десет година након референдума, подаци МОНСТАТ-а показују да када је у питању извоз робе, Црна Гора биљежи стрмоглави пад.

Наиме, укупна спољнотрговинска робна размјена Црне Горе за период јануар-август 2018. године, према прелиминарним подацима износила је 1.945,2 милиона евра, што указује на раст од 12,4% у односу на исти период претходне године.

Извоз робе имао је вриједност од 260,9 милион евра, а увоз 1 684,3 милиона евра. У односу на исти период претходне године извоз је био већи за 7,3%, а увоз већи за 13,2%.

Покривеност увоза извозом износила је 15,5% и мања је у односу на исти период претходне године (16,3%).

У структури извоза према стандардној међународној трговинској класификацији (СМТК) највише су заступљени производи сврстани по материјалу , у износу од 75,6 милиона евра (од чега су: обојени метали –52,8 мил. евра, гвожђе и челик – 13,1 мил. евра и остало).

У структури увоза према СМТК-у највише су заступљени Машине и транспортни уређаји  у износу од 424 милиона евра (од чега: друмска возила – 123,8 мил. евра, електричне машине, апарати и уређаји – 85,4 мил. евра и остало).

Иако је актуелна власт 2006. пошто-зашто инсистирала на референдуму и у коначном отцепљењу од Републике Србије, данас, дванаест година касније, највећи спољнотрговински партнер Црне Горе у извозу, управо је Србија, са прометом од 56,1 мил. евра.

Иза Србије је Мађарска, са 33,5 мил. евра и Босна и Херцеговина са 20,4 мил. евра.

Када је у питању партнер у увозу, Србија и ту има примат, са прометом од 329,2 мил. евра. Након Србије, слиједи Кина са 185,2 мил. евра и Њемачка са 145,2 мил. евра.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: