Дамјановић: Са Запада иде агресија лицемјерја на Русију и Србију
1 min read
Игор Дамјановић; фото: Лола Ђорђевић
Међународна конференција „Бесмртни пук“ одржала се у Београду од 24. до 27. септембра.
Радни дио конференције одржао се у Дому Војске Србије, а учешће је узело 80 делегата из 55 земаља, међу којима и представници Србије, Црне Горе и Републике Српске.
Руководилац Извршног комитета „Бесмртног пука Русије“ Артјом Хуторској рекао је да је Београд изабран за домаћина међународне конференције, између осталог и зато што се ове године навршава 75. година од ослобођења Београда од нацистичке окупације, што ће се обиљежити 20. октобра.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић изјавио је да ће ова манифестација бити прилика да се подигне глас против недопустивог прекрајања историје и чињеница антифашистичке борбе. На конференцији је говорио и амбасадор Руске Федерације у Београду, Александар Боцан Харченко.

Црну Гору на конференцији је представљао предсједник НВО Бесмртни пук Црне Горе, Игор Дамјановић. У свом обраћању, Дамјановић је истакао сљедеће:
У тренутнку када се у Европи Србија и Русија изопштавају са манифестација посвећеним сјећању на 80. годишњицу од почетка II свјетског рата долази ова наша конференција. Поред интересантних дискусија о значају вриједности антифашизма, поштовању подвига наших предака у II свјетском рату и занимљивих искустава како се данас чува антифашистичка традиција и 9. мај обиљежава на свим континентима, ова конференција носи симобличну поруку да су данас, као и вјековима раније, Русија и Србија заједно, овога пута у борби против агресије лицемјерја којом нас нападају са Запада.
На сличан начин како је у Украјини свргнут легитмни предсједник Виктор Јанукович, у Београду је 5. октобра 2000. године оборен наш предсједник Слободан Милошевић. Власти Србије су се након Петооктобарског пуча у односу према догађајима из лл свјетског примјењивале сличне аршине као и садашње власти Украјине. Поред омаловажавања наших бораца против нацистичких и фашистичких окупатора, тадашње власти Србије у центру Београда преименовали су следеће улице: Булевар Црвене армије у Јужни булевар, Улицу генерала Владимира Жданова у Ресавску, а улицу маршала Фјодора Толбухина у Улицу Френсиса Мекензија. У том времену безумља било је могуће да британски дипломата који је крајем 19. службовао у Београду добије предност у односу на совјетског маршала ослободиоца Београда 1944. године. Богу хвала ове тенденције су замрзнуте 10-ак године касније и Београду су враћене улице генерала Жданова и маршала Толбухина, као и Булевар Црвене армије. Подршка и присуство високих представника српских власти на овој конференцији говори да тзв. украјински синдром, безумље негирања антифашитичке традиције, у Србији се никада више неће поновити.