• Издвојено
• Политика

Дајковић упутио писмо подршке Градоначелнику Никшића Марку Ковачевићу: Да су живи ђедови ових који те нападају одрекли би се унука и стали на твоју страну

3 године ‎ ИН4С

Подршка Владислава Дајковића предсједнику Никшића Марку Ковачевићу.

Његову подршку преносим у цјелини:

Кад сам улазио у политику често су ме савјетовали: “Гледај своја посла и немој да критикујеш, а ни да хвалиш друге партије и политичаре. Политика је утакмица, а друге партије конкуренција.”

Нисам пристао на та правила. Хоћу да вјерујем да нас само братска слога може очувати у ова безумна времена напада на наш народ који стижу са свих страна: од Приштине, Сарајева, а неријетко, нажалост, и са Цетиња.

Марко Ковачевић, Градоначелник Никшића, последњих дана трпи озбиљан напад пропагандне машинерије, а Бога ми прецизније је рећи – прогон, јер је пјевао ослободилачке пјесме из времена турских убијања. Поновићу: Ослободилачке пјесме!

Створио се болесно погрешан наратив: да је Марко већи “крвник” модерној Црној Гори, него турски освајачи који су убијали наше прађедове, а манастире и кућна огњишта претварали у пепео.

Марка сам упознао прије неколико година. Частан момак из још часније породице који је, међу нашом политичком генерацијом, први знао да дигне глас у заштиту српског народа.

Кад сам се преселио у Никшић да помогнем великој коалицији “За Будућност Никшића”, дочекао ме је Мићо Ђукановић, садашњи директор Електропривреде. Питао сам га најпростије питање: Какав је Марко Ковачевић, не као политичар, већ као човјек. Одговорио је следеће:

“Владо, кад смо изгубили на покраденом референдуму 2006. године били смо сви потиштени, бијесни, тужни. А онда је, усред неке депресивне дискусије у партијским просторијама, неки млади, мршави и високи момак покуцао на врата. Отворили смо и збуњено га питали је ли погријешио и како му можемо помоћи. Рекао је: Не тражим помоћ, дошао сам да се учланим у Српску народну странку и пружим подршку.”

То је био Марко Ковачевић који је данас Градоначелник јуначког града Никшића. И не, он није моја политичка конкуренција. Он је мој саборац, пријатељ и један од оних младих људи који чине бедем српске политике у Црној Гори.

И зато, Марко, можемо и заједно: Кука Драгиња, лелече Мило, згазићемо их на предсједничким изборима – као да их никад није било!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: