Дајковић: Борба за неутралност Црне Горе-борба за њену државност

Члан УО Покрета за неутралност Црне Горе Владислав Дајковић одговорио је  предсједнику Филипу Вујановићу да је борба за неутралност Црне Горе борба за њену државност.

„НАТО кампања не јењава ни у данима годишњих одмора што, чини се, указује на панику у редовима НАТО пропагандиста узевши у обзир приближавање „дана Д“, односно дана када ће сазнати да ли је њихова усиљена пропаганда уродила плодом у очима бриселских учитеља. Такође, успјели смо и да посвједочимо о њиховој транизицији од успјешних, омиљених спортиста у очима народа до маргиналних НАТО промотера„, казао је Дајковић.

Он се осврнуо и на то да се феномен ове НАТО транзиционе маргиналности (безначајности) био без њеног пионира и истинског представника – предсједника Филипа Вујановића?

„Сагласићемо се, доживљај би био непотпун! Тешко је повјеровати да нам је предсједник самоницијативно пружио тај ужитак да се и он самоукаже у овој кампањи, премда је „самоиницијатива’’, сублимирајући његово досадашње бивствовање на политичкој сцени, непозната ријеч у његовом рјечнику“, истакао је Дајковић

Истиче да је помињање црногорских владара у контексту кампање за НАТО у најмању руку дегутантно.

„Њихово стављање у ретроградни оквир понајбоље персонификује на шта су актуелни промотери НАТО-а спремни зарад јефтиних дневно-политичких поена. Реченицом да су књаз Данило и краљ Никола стремили ка развијеним земљама, остаје нејасно да ли је предсједник Вујановић у свом партијском маниру желио створити претпоставку за нове подјеле, односно да су остали припадници династије Петровића стремили ка неразвијеним земљама? Било како било, није тешко претпоставити да ће како кампања буде одмицала, НАТО промотери стићи и до Балшића и Црнојевића„, мишљења је Дајковић.

Дајковић пита да ли је Вујановић при спомињању демократије у Црној Гори мислио на догађаје из своје, скоро па доживотне, каријере предсједниковања и министровања.

„Вујановић је, захваљујући својој политичкој бесмртности, могао посвједочити о бројним догађајима који су потресали Црну Гору и који чине дијаметралну супротност појму демократије, попут нерасвијетљених убистава, шверца дувана у којима је учестовао државни врх, учешће у „рату за мир“, енормним стопама корупције, непотизма (предсједникова супруга као судија Врховног суда), распродаји најважнијих државних ресурса, затварање готово СВИХ фабрика, као и неизоставне изборне крађе које су чак остале и трајно документоване захваљујући афери “Снимак”. Такође, када се већ позива на принципе и начела демократије, ваља упитати предсједника Вујановића зашто он, али и његове колеге, НАТО пропагандисте, избјегавају једно од основних обиљежја демократије – референдум о питању уласка Црне Горе у ту Алијансу„, истакао је  Дајковић.

Он тврди да је реченицом „придруживање НАТО-у је највећи државни приоритет Црне Горе“ предсједник Вујановић омаловажио сопствене грађане.

„Предсједниче, гријешите: приоритет сваке државе би требало бити њени грађани. Док 14 000 високошколаца сједи на бироу рада, док је потрошачка корпа 800 евра, а просјечна плата 500 евра, док се освједочене убице и криминалци шетају на слободи, док гладни радници штрајкују – глађу, док су дјеци политичара прва занимања инвеститори, Ви сматрате да је основни приоритет Црне Горе улазак у једну војну организацију. Но, чини се како оваква реторика никога више и не чуди. А и што би. Кад неко ужива готово три деценије у благодетима и чарима државних јасала, сасвим је извјесно да ће почети да и да размишља управо кроз те своје бенефите, потпуно отуђен од народа и стварности„, казао је Дајковић.

Код спомињања безбједносних ризика, истиче он, ти ризици су умножени управо у оним земљама које су чланице НАТО-а.

„У прилог овој тези иду терористички напади у Шпанији, Француској, Великој Британији, али и САД-у. Са друге стране, неутралне чланице Европске уније готово да се не сусрећу ни са каквим терористичким пријетњама. Због очитог покушаја манипулације грађанима важно је истаћи сљедеће: улазак или неулазак Црне Горе у НАТО нема апсолутно никакве везе са (не)уласком у Европску унију. Дакле, чланство у ЕУ не подразумијева а приори чланство Црне Горе у НАТО савез. Као доказ овој тврдњи намећу се најразвијеније, а уједно и неутралне чланице ЕУ: Аустрија, Шведска, Финска, Малта, Ирска и Кипар„, казао је Дајковић.

Према његовим ријечима, што се тиче страних инвестиција и наводног економског просперитета који би услиједио уласком у НАТО, важно је нагласити да су земље попут Бугарске, Румуније, Албаније, Хрватске, Грчке, Шпаније и Португалије чланице НАТО савеза.

„Наравно, све то не би било чудно да готово све наведене земље немају заједнички проблем – економију која грца у дуговима, односно висок спољни дуг чији се крај не назире, чак ни поред „благодети“ које им пружа чланство у овом савезу. Штавише, многе од њих биљеже пад БДП-а у односу на период прије чланства у овој војној организацији“, истакао је Дајковић.

Иако је, наглашава он, Црна Гора увијек добијала у рату, а губила у миру, наши државници као да не знају, или не желе да извуку поуке из тога.

„У данашњем свијету реполаризације геополитичких односа, Црна Гора себи не смије дозволити тај луксуз да наново срља и прави погрешне потезе. На крају, предсједник Вујановић би требало знати да је борба за војну неутралност Црне Горе, управо борба за њену државност. Борба за очување територијалног интегритета и суверенитета. Борба да сачувамо нашу слободарску, независну традицију. Ако нам није било довољно ратовања, онда нас историја није ничему научила“, закључио је Дајковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: