Дај гол
1 min read
Пише: Катарина Брајовић
Једном у четири године, онај славни мјесец кад најважнија споредна ствар на свијету постаје једина ствар на свијету управо је пред нама: милионери у кратким гаћама истрчавају на терен и фешта може да почне. Не само да ће се славити и плакати, вриштати и кукати, пјевати и псовати, у зависности од резултата, него ће се цио свијет подијелити по јасној политичкој линији на оне који носе копачке и оне који хладе пиво. На оне који навијају за националну репрезентацију и оне који навијају за побједника. На оне који везују учкур и оне који носе сукњу.
Милиони навијача припремљени су за екстазу: алегоријско тумачење фудбалске филозофије јасно је утемељено. Ко пробије све препреке и лоптом доспије до простора у оквиру гола, тај је побједник – генетски материјал, срећни заводник и прави мушкарчина. Што чешће и што више пута се ово догоди на свјетском првенству, то ће сврха овог окупљања бити очигледнија.
Посебну драж овом витешком турниру даје чињеница да је домаћин Русија. За цијели фудбалски свијет то је идеална прилика да упознају браћу Карамазове и Ану Карењину. Да купе бабушке. И да се напију вотке. Да Стаљина повуку за брк. И да се увјере да руски фудбалери дају искључиво аутоголове. Јер њихова широка душа словенска не би могла да поднесе пораз противника, тј. партнера.
Рачунајући на ту емотивну страну организације, многи сматрају да је свјетско првенство прилика да се Русија осрамоти или као неспособан организатор, за шта би се побринули терористи, или као лоша држава, за шта би се побринула Украјина у покушају да под своју контролу поврати Донбас, кад већ не може Крим. Ако ништа од овога не успије, преостаје једино да се Русија понизи као фудбалска сила. Али, авај, америчка репрезентација није прошла квалификације. Дакле, и то отпада.
Гле чуда, тамо ће заиграти и наша репрезентација?! Репрезентација Србије и свих српских земаља, уз подршку дијаспоре из цијеле васељене. Желим им да побиједе. Ако не то, онда бар да понове успјех из Уругваја, па да се послије неколико деценија и о томе сними серија. Добро, само да прегурају групу, било би довољно. А ако не, да не изгубе достојанство. Ако изгубе утакмицу, нека сачувају образ. Истина је да стање нације у великој мјери зависи од резултата, али не треба заборавити да још више зависи од економских, политичких и дипломатских прилика. Ако баш не успијемо на свјетском првенству, под хитно расписати референдум о статусу Косова и Метохије. Љути лијек на љуту рану. Нешто као унутрашњи дијалог. Хамлет, Шекспир… Бити или не бити и тако то.
Дани пост-фудбалске туге за даме почињу и прије самог почетка свјетског првенства, послије наступа Роби Вилијамса који ће запјевати на отварању фудбалске феште. Ту се завјеса спушта. А оне остају саме, без телевизора и прилике за уобичајену комуникацију са својом јачом половином. Уосталом, која то госпођа посједује толики степен фудбалске културе да разликује Роналда од Роналдиња?
Sve ce biti ok.za Srbiju,ako se milioneri oznoje ozbiljno,ako se ne podzapaju zbog sujete,kao sto se mnogo puta dešavalo.Najslabija karika je trener.Bez iskustva,ali sa prijateljskim odnosom prema milionerima.Opet garantujem najbolju igru protiv Brazila.Kao pobeda nad Nemcima,sa Anticem.