“Даевјечна” памфлетистичка бљузгавица АНБ билтена

На Дан независности Црне Горе призивали 1918.

На дан независности Црне Горе, 21. мај најмлађи дневни лист у нашој земљи Слобода објавио је “празнични специјал” под насловом: За непролазне вриједности 1918.! Ово је било друго од десет издања колико их је планирано поводом 100 година побједе у Великом рату.

Мајско специјално издање штампано у славу 1918. године и одлука Подгоричке скупштине објављено је на дан када је Црна Гора прослављала 12 година од обнове државности, а садржај новине јасно свједочи што је био циљ оних који стоје иза овог пројекта. “Празнични специјал” дневног листа Слобода, посвећен је негирању црногорске државе с једне стране, а са друге храбрењу присталица уједињења са Србијом да не клону духом јер долази нова 1918. година!

Тако Владимир Божовић у тексту: “Да би се ујединили морамо да побиједимо”, анализира прилике 100 година од уједињења констатујући да је на сцени “сивило, апатична, аморфна маса, без дамара животворне слободе”.

“Набујао шљам…Развило се црно вријеме опадања”. И апсурда. Под једним породичним кровом људи различите националности. Нажалост, јасно је у што се, посебно на Балкану, закономјерно претварају те неприродне и рационалне границе. Да се баш сви мостови не би сурвали, да се наше унутрашње обале не би потпуно раздвојиле, да би се ујединили, морамо да побиједимо! Опет, баш као и 1918”, поручује Божовић.

А извјесни Михаило Меденица у тексту: Наздрављате срамотној 2006. години проклињући 1918.”, грађанима Црне Горе који су својим потписом 21. маја 2006. обновили државу поручује:

“Каквој се то самосталности радујете кличући ропству Црне Горе дукљански ударници темеља ничему што величате као државу. Да је у пола памети у вас колико је глупости, жалили бисте за 1918, годином и проклињали 2006. и ту поган од покраденог референдума…Ујединиће се Црна Гора и Србија поново… Боли ли вас што ће се 1918. поновити, а хоће Богу хвала. Држава је оно како срце бије, а вазда је тукло српски”, поручује Меденица.

Да ће до уједињења поново доћи сигуран је и Милош Ковић који позива присталице такве идеје да се припреме за уједињење.

Није изостао ни осврт на Црногорску православну цркву. Тако др Александар Раковић пише да “СПЦ не може да благослови нацију црногорских сепаратиста”.

“Садашња државност Црне Горе успостављена сецесијом из 2006. нема никакав континуитет са српском државношћу Црне Горе под династијом Петровић Његош коју је закључила Краљевина ЦГ. Ријеч је, дакле, о двије Црне Горе које се парадоксално исто зову али, када је ријеч о државном идентитету и идеологији, немају ништа заједничко једна са другом”, оцјењује Радовић.

Уједињењу Боке Которске са Србијом бави се извјесни Никола Маловић,који пише да ће доћи до “финалног расплета”, да је “бодеж у леђа сестри Србији најдубље зарила у прса Црна Гора …”

Дакле, све ово је написано у специјалном издању објављеном 21.маја, на Дан независности Црне Горе. Приче о јунацима из Првог свјетског рата су, нажалост, послужиле само као декор за поруке у којима се негира црногорска држава, показује отворена нетрпељивост, да не кажемо мржња, према Црној Гори и њеним грађанима. Уз овакве поруке смијешно изгледа објашњење, надуго и нашироко дато (на четири странице) Марка Бата Царевића да је прослава 100 годишњице ослобођења Будве из племенитих разлога, искључиво због успомене на некадашње јунаке из тих крајева.

Наравно, ради о чистој демагогији, и “празнични специјал” дневног листа Слобода није ништа друго до нови покушај провокације Црне Горе и њених грађана, од порука до датума објављивања овог издања. Свако ниподаштавање и занемаривање оваквих дешавања је нож у леђа, не Србији, како кажу аутори колумни у специјалу који слави одлуке 1918., него Црној Гори.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: