Премијер Србије Ивица Дачић истиче да је успостављање паралелних и специјалних односа између Србије и Републике Српске један од приоритета државне политике Београда, те да Србија нема намјеру да окреће леђа, нити да запоставља свој однос са Српском, пренијела је агенција Срна.
Дачић напомиње да Србија нема намјеру да усложњава унутрашње односе у БиХ, већ поштује уставну композицију БиХ, која истовремено гарантује и опстанак Републике Српске као ентитета, те да би свака промјена Дејтонског споразума подразумијевала да о томе постоји сагласност оба ентитета и сва три народа у БиХ.
Премијер Србије наглашава да до сада никаквих притисака са Запада није било на Србију када је ријеч о Републици Српској и БиХ у цјелини и да то никада није била тема разговора званичника Србије са међународним представницима.
Дачић наводи да су за вријеме његове владе односи Србије и Српске значајно унапријеђени и да ће и у наредном периоду бити настављена пракса одржавања заједничких сједница двије владе. „Желимо да градимо најприсније могуће везе Србије и Српске, посебно зато што је Србија гарант Дејтонског споразума“, поручује премијер Србије.
„Нема разлога да се Сарајево љути када ми сарађујемо са Бањалуком, нити Бањалука има разлога да се љути на нас када ми имамо добре односе са Сарајевом. Зато што је нама интерес да сви на овом простору имамо међусобно добре везе“, наводи Дачић, коментаришући љутите тонове из Сарајева због честитки и присуства чланова Владе Србије на прослави Дана Републике Српске.
Премијер Србије наводи да би било реално да заједничка сједница Савјета министара БиХ и Владе Србије буде одржана у фебруару, али да то зависи само од Сарајева, те оцјењује да Србија и БиХ имају доста заједничких интереса, нарочито у области економије.
Када је ријеч о сарадњи у економији Србије и Републике Српске, Дачић најављује да ће, без обзира на економску кризу, бити настављени пројекти као што су гасовод „Јужни ток“, „Средња Дрина“, „Подриње“ и други у области културе, образовања.
„Имамо неколико веома важних пројеката, а један од њих је и крак Јужног тока који ће ићи до Републике Српске“, напомиње Дачић, подсјетивши и на пројекат „Подриње“, који укључује више десетина општина са једне и друге стране Дрине.
Он наглашава да пројекат „Средња Дрина“, на којем раде Србија, Република Српска и Италија, за сада није угрожен, али се чека да се италијанска страна опредијели шта ће се радити и колика ће бити снага електрана које ће бити грађене на Дрини.
„Једини проблем који тренутно постоји јесте на италијанској страни, пошто се због различитих промена влада у протеклом периоду сада са италијанске стране разматра економска оправданост тих пројеката, пошто је и код њих дошло до економске кризе“, објашњава Дачић, који напомиње да се овај пројекат ради заједно и са властима у Сарајеву.
Дачић наводи да су се Србија и Република Српска договориле да у политичком смислу њихова два одбора сарађују када је ријеч о обиљежавању сто година од почетка Првог свјетског рата, а на челу одбора биће предсједник Србије Томислав Николић и предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Наводећи да су и Република Српска и Србија релативно мале да би могле да наметну своје виђење у свијету, Дачић истиче да је важно то што у већини земаља преовлађује мишљење да је Први свјетски рат био резултат односа између великих сила и да је припреман и много прије него што се десио атентат у Сарајеву.
Дачић истиче да многи угледни европски историчари схватају суштину свега, а да писмо /војног гувернера Аустроугарске у БиХ Оскара/ Поћорека још једном потврђује да су такве тежње постојале много раније, чак и прије Првог свјетског рата. Он сматра да би најављени скуп у Сарајеву о Првом свјетском рату требало да буде организован тако да не дође до релативизације и ревизије оног што се дешавало на почетку тог рата.
„За српски народ веома је битно да не дође до ревизије историје, односно да се Први светски рат не сведе као последица једног, како би неко могао можда сада да оцени, терористичког акта који нема везе са неком реалном ситуацијом која је тада постојала у Европи“, прецизира Дачић у интервјуу СРНИ.
Он напомиње да се Србија припрема за обиљежавање тог догађаја, али да мисли да је од тога много важније да и сама буде дио неког обиљежавања тог датума у највећим земљама свијета, те подсјећа да идеје о обиљежавању тог датума постоје не само у Француској, него и у Великој Британији и у Русији.
Коментаришући најаве Конгреса Бошњака сјеверне Америке да ће иницирати ревизију тужбе БиХ за геноцид против Србије и Црне Горе, Дачић је рекао да би га „изненадило када би неки форум дао неке позитивне иницијативе у региону“ и оцјењује да се треба окренути будућности.
„Ми смо једини регион у свету где 20 година после ратова никако да изађемо из свих тих тема. Колико година ми треба да гледамо уназад?“, рекао је Дачић, који је подсјетио да су земље које су се бориле у Другом свјетском рату, послије милионских жртава, формирале ЕУ.
Дачић открива да му је „једном чак и Бакир Изетбеговић рекао да се сав најежи када неко говори о томе, нарочито ови са Запада, о неким помирењима и измирењима, а после свега тога обично настану највеће свађе ко коме треба више да се извини“.
„Ако је судбина да, кад сви руше берлинске зидове, градимо нове између наших народа, онда у суштини уопште не разумемо где се налазимо, не разумемо да је регион био интересантан свету само као лоша вест. Хајде да сад мало видимо да ли можемо да будемо нека добра вест“, закључује Дачић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
