• Политика

Дачић у СБ: Злочини над Србима на Косову* су „нормална ствар“

1 min read

7 година ‎ ИН4С

"Конфликт је далеко иза нас, али исто тако смо далеко од стабилне и безбједне ситуације која више не захтијева пажњу овог тијела. Прогласити ову тему мање важном у вријеме када интензивно покушавамо да пронађемо трајно и одрживо рјешење уз велику подршку важних актера међународне заједнице, у најмању руку је контрапродуктивно”, рекао је Дачић.

Ивица Дачић

На сједници на којој је разматран извјештај генералног секретара о раду УНМИК-а, министар Дачић се захвалио генералном секретару Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара Танину на „посвећеном раду на реализацији мандата УНМИК, у складу са резолуцијом Савјета безбједности 1244 (1999)“.

Он се такође захвалио и Кини као домаћину засиједања, као и свим члановима Савјета безбједности који подржавају континуирано разматрање косовског* проблема, истичући да ситуација на КиМ мора остати предмет пажње СБ:

„Конфликт је далеко иза нас, али исто тако смо далеко од стабилне и безбједне ситуације која више не захтијева пажњу овог тијела. Прогласити ову тему мање важном у вријеме када интензивно покушавамо да пронађемо трајно и одрживо рјешење уз велику подршку важних актера међународне заједнице, у најмању руку је контрапродуктивно”, рекао је Дачић.

Он је истакао да се ништа суштински позитивно није догодило у периоду од посљедње сједнице СБ:

„Заједница српских општина, која представља стуб Бриселског споразума, није формирана сада већ више од 2000 дана, нису створени услови за повратак 200.000 интерно расељених лица, није почео са радом Специјални суд, док скоро годину дана од убиства Оливера Ивановића није пронађен починилац овог гнусног злочина. Ништа од тога се није десило. А тешко је рећи било шта позитивно и о ономе што се догодило, а то су груба кршења резолуције овог уваженог тијела, нове провокације и нови инциденти”, навео је Дачић.

Дачић је посебно издвојио најављено формирање Војске Косова*, забрану предсједнику Вучићу да посјети мјесто Бање, те упад специјалних полицијских снага на језеро Газиводе као најдрастичније примјере константних албанских провокације.

„Оно што је додатно забрињавајуће у случају Газиводе је порука која се шаље.  Приштина намјерава да преузме енергетску инфраструктуру на сјеверу Косова и Метохије. Подсјетићу вас да је енергетика тема бриселског дијалога, и да смо ми више пута изражавали забринутост због тога што Приштина, иако није испунила обавезе које се тичу регистровања двије енергетске компаније на сјеверу КиМ, предузима радње којима угрожава енергетску стабилност читавог региона“.

Он је изразио забринутост и због намјера Приштине да направи пут који ће проћи кроз специјалну заштићену зону манастира Дечани, који потиче из 14. вијека и представља дио свјетске културне баштине УНЕСКО, а у чије је ”двориште” Приштина послала булдожере, и истакао да су напади на Србе и даље пракса, а не изузетак.

„Мисија ОЕБС на Косову* је у свом недавном извјештају регистровала 173 инцидента усмјерена на припаднике неалбанских заједница, само у периоду од јануара до јуна ове године, уз оцјену да укупан број инцидената представља повећање од скоро 20% у односу на претходни шестомјесечни период”, побројао је Дачић.

Он је истакао да су то само неки примјери инцидената који нарушавају безбједност на Косову и Метохији и додатно компликују ионако сложену ситуацију, те да су напади на Србе, било да је ријеч о повратницима или свештенству, постали „нормална ствар“, те да највећи српски крвници, умјесто да буду процесуирани и кажњени, по правилу бивају награђени високим државним функцијама. 

Потом се поново обратио председавајућем, и упитао:

„Да ли је по вама прихватљиво да демократске институције не примјењују постигнуте договоре и преузете обавезе?

Да ли за вас демократију представља бацање сузаваца у парламенту, што већ годинама гледамо у Приштини?

Да ли је по вама владавина права то што Приштина свако мало помилује осуђене злочинце за најозбиљнија кривична дјела попут припадника Дреничке групе?

Да ли се може прихватити као нормално застрашивање повратника, напади на представнике мањинских заједница и њихова свакодневна дискриминација?

Да ли је повратком 1,9 процената ИРЛ достигнут жељени стандард поштовања људских права?

Да ли је то довољан број да се од даљег повратка одустане? Да ли то значи да је протеривање 200 000 Срба готова ствар? Да ли то више не треба да спомињемо?

Шта је са судбином преко 1 500 несталих Срба?“

На крају је истакао да су околности учиниле да се његово излагање можда чини суморним и негативним, али да жели да обраћање заврши позитивним порукама. Апострофирајући значај поштовања резолуције 1244, истакао је да ће Србија, са своје стране, уложити максимални напор да се настави дијалог са Приштином, и да се дође до трајног рјешења које уважава интересе и српског и албанског народа. „Србији је приоритетно стало до мира и стабилности у региону“, закључио је Дачић. 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: