• Политика

Дачић: Разграничење – да, признање Косова* – не

1 min read

7 година ‎ ИН4С

Не морамо да причамо о разграничењу, али сигурно нећемо ни о признању независности Косова*, каже шеф српске дипломатије Ивица Дачић.

Не морамо да причамо о разграничењу, али сигурно нећемо ни о признању независности Косова*, каже шеф српске дипломатије Ивица Дачић.

Каже и да не мисли да је крај причи о разграничењу, коментаришући Вучићеву изјаву у Москви да „нема више шта да се прича о разграничењу, с обзиром да су то одбациле и земље ЕУ, али и Срби и Албанци“.

Дачић примјећује да другог предлога нема, па стога и сматра да прича о разграничењу није завршена, јер, како наводи: „Ми не признајемо једнострани акт Приштине о проглашењу независности, али смо спремни да се разговара о компромису, и ако је он у заједничком интересу и обострано прихватљив – ми смо спремни да га прихватимо„.

На питање да ли је „разграничење“ друга ријеч за компромис, он је одговорио: „Не мора да буде, али не знам шта је још неко предложио“.

На инсистирање да прецизира идеју разграничења и да ли она подразумијева „признавање онога што остане испод црте и што ће се убудуће звати Република Косово“, Дачић је одговорио да о томе разговори нијесу ни почели.

„Да буде тачно, прецизно шта се све дешавало, колико ја знам, о томе је тек требало да се разговара. Зато је предсједник Вучић рекао да је та идеја пропала у том смислу, јер нема подршке за ту идеју. Ја морам да кажем да су САД, и ЕУ, Француска, Русија, веома заинтересоване за то да се постигне договор између Београда и Приштине„, рекао је он.

Дачић је поновио да, иако је иницијатива о разграничењу наишла на оспоравање и у Србији и у Приштини, другачији предлог не постоји.

„Са једног аспекта може да изгледа да је замрзнути конфликт боље рјешење за Србију, нарочито што би још земаља могло да повуче признање Косова, тако да ће на крају тај број пасти испод половине чланица УН“, рекао је одговарајући на питање о томе коме би одговарао замрзнути конфликт.

Каже, међутим, да би у том случају било више ризика.

Први је ризик од оружаног напада на сјевер Косова, као у случају „Олује“, да неко уз страну помоћ изведе „блиц криг“.

„У том случају Србија има само двије могућности – да уђе у сукоб или да то остави са стране, као што је било у вријеме Книна„, казао је Дачић.

На питање шта би спријечило „блиц криг“ и „чишћење“ Грачанице, Гњилана… од Срба, у случају споразума о разграничењу, Дачић је одговорио да тај споразум подразумијева неки договор обе стране, а да би у случају уласка Србије у сукоб то значило улазак у сукоб са КФОР-ом, што компликује позицију.

А други је ризик у случају замрзнутог конфликта то што би тиме био замрзнут и и европски пут Србије, рекао је Дачић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: