ИН4С

ИН4С портал

Даће Бог да буду опет: Литије на Његушима 1910. године

Село Његуши

Прилажем два документа са Његуша и одговор Конзисторије Цетињске да би се видјело како су Његуши поштовали традицију одржавања литија тј. ,,ношења крсти“ за вријеме независне државе Краљевине Црне Горе.

Први је документ од 24. априла 1910. г. гдје представник села Мирац са Његуша г. Илија Кашћелан моли телеграфски Митрополита црногорског Митрофана Бана да се обезбиједи замјену за болесног свештеника Јована Радоњића како би се испоштовао ,,завјет од вазда, дизат крсти“ тј. организовање литије. 

Други је документ од 1. јуна 1910. г. гдје надлежни парох Ераковићско Дугодољски Ђуро Пејовић тражи мишљење од Конзисторије Цетињске како да поступи у вези захтјева сељана Вељих и Малих Залаза са Његуша да се организују Тројичданске литије истог дана.

Трећи је документ одговор Конзисторије Цетињске од 1.јуна 1910.г.гдје се савјетује да се ,,носе крсти заједнички, тијем прије што су обије општине у непосредној близини“.

Ко хоће из ових докумената може да види да данашње литије нијесу ,,изум“ овог времена већ нешто што је траје вјековима на овим просторима.

Радује да и у данашњим литијама учествује у разним градовима Црне Горе велики број младих Његуша, а посебно радује када видимо да су међу њима потомци светородне лозе Петровић Његош.

Приредио: Јован Маркуш

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

17 thoughts on “Даће Бог да буду опет: Литије на Његушима 1910. године

  1. Nije crnogorski barjak nego bojni barjak „srpskog Cara Dusana“!.
    E moji Crnogorci, Milo pere mozak, pere, i to jako dobro!. Ima dosta sapuna i peskira!.

    1. Има Стефа лугова и по Црној Гори, исто тако српских ко и Мали Мокри у Шумадији, но гледај ти ђе ћеш с овим ник-овима овликим, ко да вас је двјеста а не ти сам…

      7
      1
  2. To je vrijeme kada je Cetinje bilo crnogorsko,a onda je Pircijo oprasio Broza i onda se rodise Montenegrini te danas oni idu na MISU.

    13
    2
  3. Жалосно је што су последњих двадесетак година историју Црне Горе и историју народа који у њој живи почели да пишу и прекрајају историчари курсисти политичке школе Демонске Парије Сатаниста. Вероватно су се држали оне : Историју пишу победници,а они су се осетили победницима на покраденим изборима и купљеном референдуму. Један од проблема им је што у рецимо Дубровачким архивима,или Ватикана нема ништа од онога што заговарају и тврде,сем неких докумената са Цетиња ,тј.делова докумената,који се могу тумачити онако,како коме одговара.

    12
    1
    1. Ође ћемо бијелога орла вратит умјесто жуте тице на алај барјак, и дат га војсци чији и јес био, а државни у три боје поново.

      9
      2
    1. Na njeguse i Cetinje nema Srba a nema ni šetnje. To je svakome jasno. Samo sa predznakom Crnogorski . Barjak,,jezik,himna,crkva,

      3
      17
      1. Биће Њего, него им треба мало времена да се окураже, не могу од бруке тако брзо кад погледају како су аветали задње дваес година…, а и док се почисти мало град од оних ситних криминалаца који га држе ко таоца истих тих дваес година, па поштен народ не смије нос помолит из куће.
        Кад год се врну србству добро су дошли, а врнуће се брзо, знаш и сам.

        12
        2
      2. Nije crnogorski barjak nego bojni barjak „srpskog Cara Dusana“!.
        E moji Crnogorci, Milo pere mozak, pere, i to jako dobro!. Ima dosta sapuna i peskira!.

        10
        2
    2. Je Crnogotski. Litijanje I sama rijech litija je stranoga karaktera.
      Uvezeno!
      I tu smo se razishli.

      Netrebash prevoditi. Prijevod to nije tachan… tojes nepije vodu.
      “ ,,завјет од вазда, дизат крсти“ тј. организовање литије“

      Dzaba spinovanje, na Njegushe cheese dizat Krs, ali litijah biti neche…

      1
      5
      1. И твој ,,пријевод“ је страног карактера ријеч, хрватска.
        Ви увозите страно, а литијах ће бит и дизаће се и крс и крст ко и вазда, србски, али ваша миса неће бит никад.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *