ИН4С

ИН4С портал

Да знају да знамо: Српски градови у старој Србији – данашња Албанија

1 min read
Источно од планине Пинд тече река Алиакмон, којој су Срби дали име Бистрица, а у њеном средњем току лежи град Сервиа (Србица)

Српски топоними у Албанији

Припремио: Иван Милошевић

И док се домаћи Албанци јуначе са ДПС-ом и траже да се сруши црква на Румији и да тамо гдје они живе све припада њима и то вјековима уназад, подсјећамо их да знамо оно што и они знају. А то је да је данашња Албанија била некада Стара Србија и да у њој и данас постоје на стотине српских топонима, који о томе свједоче. О томе пише и Благоје Мишић, а његов текст преузели смо са сајта карса.рс. Зато, Албанци, али и Срби, читајте.

-Свака боља и потпунија географска карта и данас бележи на албанским просторима, посебно на правцу Корча-Валона много Србских оронима и хидронима. Усред јужне Албаније уздиже се планински врх Србског имена Островица, а североисточно од њега лежи највећи град у овој области – Корча, Србски топоним Горица, што је преко грчког дублета дало данашњи албански облик. Према запису истакнутог немачког романисте Густава Вајганда (1860-1930) који је, у лето 1889, путујући кроз средњу Албанију, у књизи о Аромунима, записао да Корча „лежи у подножју једног узвишења које је прекривено засадима винове лозе. Ово узвишење пробио је поток Морава. Морава дели овај град на две половине и тече у проширену долину реке Дунавица. Јужно од Корче је Каменица, а југозападно Потом, некадашњи Подхум (Подбрдо); западније од њега су места Гилаве (Глава), Церовода (Цуривода), област Требисхини (Требишња), па река Вијосе (Војуша), на којој лежи три града са црбским именима: на њеном доњем току је град Селенице, јужно од ушћа реке Сушице; на средњем току, и то на ушћу реке Деснице у Војушу, лежи Клисура, а у горњем току Војуше, Даали у Грчкој, лежи град Коњица.

Источно од планине Пинд тече река Алиакмон, којој су Срби дали име Бистрица, а у њеном средњем току лежи град Сервиа (Србица). На том правцу је и Загора код Волоса. Поменимо још Сервохориу код Нисе, документовану у седмом веку нове ере, као и топоним Серфиџе у Тесалији, туркоформанс од Сербица и Сербице…

СРБСКИ ТОПОНИМИ У АЛБАНИЈИ
Бабине
Бистрице
Боцеве
Борје
Борове
Боровјан
Борсх
Брадасхесх
Брадосхнице
Брадвице
Брегас
Букове
Бусхтрице
Цераве
Церенец
Церје
Церковице
Церневаке
Цороводе
Делвине
Дхровјан
Дипјаке
Дивјаке
Добрење
Добруне
Домај
Драцове
Драгоби
Драгостуњ
Дреновице
Дрини
Дрино
Гјорице
Голик
Горанxи
Горице
Горисхове
Горозуп
Гостил
Гозхдаразхде
Грабјан
Грабовине
Гразхдан
Јањар
Каливац
Каменице
Каркавец
Кепенек
Клос
Коавхице
Колесјан
Колсјан
Костење
Котодесх
Ковасхице
Козе
Крајке
Красте
Кресхове
Крицкове
Лесхнице
Лесхње
Лесковиц
Левосхе
Ливадхја
Лукове
Мал Немерцке
Мал Островице
Мал Требисхине
Маллине
Милец
Милот
Неправисхте
Никотице
Низхавец
Ново Село
Новосеје
Новоселе
Огрен
Оресхње
Острен
Пасинке
Пендавињ
Певелан
Пискупат
Плосхтан
Подарце
Подгорие
Подградец
Полицан
Полоске
Пораве
Постенан
Поткозхан
Продан
Прогонат
Прописхт
Просек
Радањ
Радомире
Радове
Росковец
Рресхен
Ррогохине
Рубик
Селан
Селенице
Селисхте
Схисхтавец
Схупензе
Силлове
Синице
Скороват
Слабиње
Сллатине
Смоллик
Сопац
Сопик
Сопот
Старје
Стравај
Стрелце
Стрембец
Стропцке
Струме
Тепелене
Топојан
Топоје
Требиње
Трепце
Трестеник
Тројак
Тропоје
Уденисхт
Усхтеленце
Узнове
Васије
Велипоје
Верник
Висхосхице
Високе
Влад
Врепцке
Забзун
Загоре
Заросхте
Зејмен
Земце
Зминец
Звезде
Вранисхт
Њивице (Нивице),
Пепел,
Водице,
Водиње (Водхине),
Дражовице (Драсховице),
Лубоње,
Керкове (?) ,
Селенице,
Новоселе,
Делиње,
Велце,
Радимље (Радхиме),
Житом,
Гумно (Гумен),
Големај,
Подгоран,
Родењ,
Врбас (Вербас),
Блесенча, [прасл. *блęсти] Лапањ,
Дрвљан (Дхровиан),
Драгот
Простар (Мбростар)
Малиq [Малић],
Велиqот [Велићот],
Процесте
Влочиште
Коланец [„Кланац“] Стропан,
Бабан,
Граце
Ецменик [Јечменик] Верник
Висхоцице [Височице] Билисхт [Билиште] Трестеник [Трстеник] Кошнице
Добран
Броздовец [„Браздавац“] итд…….

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

16 thoughts on “Да знају да знамо: Српски градови у старој Србији – данашња Албанија

  1. … Grčka, prije svega ona!
    Međutim … Na svjetskoj je “ razini “ zabranjena Protosrpska istorija! Iza sedam brava.
    Opet, na stotine je naučnika raznih oblasti, prije svega paleolingvista, koji o tome, o “ Protosrpska je istoriji “ pišu bez predrasuda!
    …. Srbi su prve i najveće žrtve imaginarija antičke istorije svijeta!

  2. I grcka i grcka
    Makedonija i trakija
    A i sire
    Ne znam od kud cudjenje
    Pa dovoljno je uzeti sadasnju kartu evrope i vidjeti koji prostor zapremaju sloveni
    Najbrojniji najstariji
    Alooo
    Mejuti

  3. „Davno je istorijska nauka ustanovila da se Arbanasi u istorijskim tragovima ne javljaju pre XI veka. K. Jireček je zapazio da se oni ne sreću čak ni u ratovima Vizantije sa starim bugarskim carstvom, iako je Simeon bugarski jednom (oko 896) zauzeo 30 kastela oko Drača i mada je u X i XI veku Ohrid bio rezidencija makedonsko-bugarskog carstva, a poslednji car Jovan Vladislav našao je smrt (1017) prilikom jedne opsade Drača. Duklja je tek kasnije postala središte Srba, čiji je kralj Bodin (oko 1082-1100) stolovao u Skadru. Češće vesti o Arbanasima počinju u vreme vizantijskih ratova s Normanima u XI i XII veku, a razlog spora po pravilu je bilo posedovanje Drača. Prvi siguran podatak o Arbanasima dao je Mihailo Atalijat.“

    https://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/bhrabak-sirenje_l.php

  4. Сама археологија би им показала ко су ту живели и чији су им владари ту сахрањени, диљем Старе Србије зване Албанија су гробови са србским писмом, али не дају да се ископају и виде лао археолошки остаци древног србског становништва, сваки пут кад наиђу на неко гробље са србским писмом они га само дубље затрпају, то су скоро урадили и код Скадра на неколико локација. Да је иоле озбиљних научника који немају компромис ка истини они би сами рекли ко им је дародавац све земље и историје, с обзиром да као и данас и тад смо имали издајнике и клонијалисте на власти који су за сопствени чар одрицали се свога. То раде данас у ЦГ, СРБ, ХР, БиХ, МК и АЛ. Уз све истините податке, трагове и налазишта само кукавице и курјачићи могу да замрзе себе своје порекло и историју и све приписујуприписују неким дођошима за којкоје сви знамо кад су доведени, коме противници били и ко их је помиловао и пружио им дом.¯\_(ツ)_/¯

  5. Kод Саранде је Бистрица ријека у Јадран се уљева..а Сушица у Војушу,доказ да је то САТАР СРБИЈА ТЈ САРБАНИЈА.

  6. Све је ово тачно и занемарено и од српског народа и нарочито од српских историчара. Они, српски историчари, чак и за догађаје из једанаестог вијека, везане за просторе данашње Албаније, употребљавају име државе која је формирана половином 1913. године.
    Мислим да је употреба овог „срБски“ од „челик Срба и новоучењака“, који игноришу граматичко правило једначења по звучности, иритантна.

  7. Na sjeverozapadu Poljske postoje toponimi slični ili identični onima u Crnoj Gori. To su toponimi: Zeta, Gorica, Podgorica, Tamnik, Topla, Crna Gora, Trebjesa, Blato, Bakovići, Boškovići, Cuce, Dobro polje, Garač, Gradac, Kolašin, Jablan, Komarno, Ljubišnja, Malošići, Moćevac, Morinj, Njegoš, Bojana, Kriči, Pješivci, Lovćen, Ribnica, Grahovo, Rumija, Orjen, Prekornica, Komovi, Vilusi, Mataguži, Obrovo, Papratno, Paštrovići, Plavnica, Plužine, Poblaće, Pomorje, Pošćenje, Mojkovac, Rasovo, Šljivansko, Svetigora, Topolica, Bajice, Bjelice, Bandići, Šaranci, Rudine, Morača, Riječani, Gusinje, Cetinje, Ceklin, Kokoti, Ljutići, Kuči, Vranići, Doljani, Jezera, Rovca, Pješivci, Hoti, Lijeva Rijeka i drugi.
    Pola poljskog jezika je veoma slično crnogorskom jeziku, dok se polovina veoma razlikuje. Tako da nijesam siguran da li mi treba da napunimo puške i krenemo put Poljske da vratimo naše ili Poljaci treba da se spuste na topla mora.

    1. Ај не млати и не глупирај се више,све али Колашин ? Турска ријеч у Пољској ?:) Прво нека се ваши „повијесничари“ договоре јесте ли Пољаци,полабски Словени (?!),Морлаци,Власи,Илири или пак најпознатије „Црвени Хрвати“ па просипај теорије о поријеклу.Једно је сигурно,све сте само Срби нисте.Наравно да нисте,такве изроде ми не примамо у наш национални корпус.

    2. Moj istrazivacki rad je iznjedrio saznanja da su mjesta u Finskoj Kuolio, Myrkky i Kuolema zapravo srpska!!! Nema dvojbe da smo ih ustupili Fincima jer smo darezljivi a i klima surova bre. Seoba nas je dovela u Albaniju, tu smo tek bili siroke ruke.

      Trenutno istrazujem Island. Preliminarni rezultati mi kazu da smo tamo osnovali grad Sauðárkrókur, nekoliko decenija prije ovih finskih.

      1. Браву брављи,заглупљени и задојени мржњом према нама, плодна област у данашој Албанији „Велипоја“(имаш је на карти) које се налази одмах иза Бојане ,је у ствари „вељепоље“,једно „велико поље“.Обзиром да је Скадар некад био наша престоница (коју је и Никола хтио да поврати но душмани не дадоше)и цијела Албанија у Душановом царству, ови топоними нису ништа необично.Коријен ових ријечи је типично словенски и српски,на крају поарбанашен.Ма коме се ја трудим да објасним,дудуцима којима је „Црвена Хрватска“ једино штиво била за лектиру.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *