Насловна Поглед Да ли су нам узели Косово и Метохију или смо га Ми...

Да ли су нам узели Косово и Метохију или смо га Ми дали?

1
Фото: Тхинкстоцк

Пише: Доморочки талац

У јеку актуелних дешавања везано за Косово и Метохију главно питање које се поставља је: Да ли су нам узели Косово и Меотхију или смо га Ми дали?

Кренимо редом.

Завршетак рата (читај НАТО агресије на сувјерену и међународно признату Републику Југославију, потпомогнут НАТО пјешадијом у виду актуелних власника јужне српске покрајине Хашимом Тачијем и Рамушом Харадинајом) окончан је Кумановским споразумом из ког је произашла чувена Резолуција 1244.

Том Резолуцијом дефинисан је статус Косова* која каже: Косово и Метохија су саставни дио Републике Србије са ограниченом аутономијом.

Са ове тачке гледишта тај споразум као и резолуција су били и више него добри. Рат је окончан а Косово и Метохија су остали у саставу Републике Србије.

Од тада, сусретали смо се за разним дјелима и назови притисцима.

Мартовски погром Срба 2004. године најавио је даљи сплет догађаја. Константни напади, притварања без основа, масовна исељавања и паљење кућа српског живља само употпуњују реалну слику. 2008. године тзв Косово* проглашава независност и наставља свој пут ка коначном циљу, које је дозволио тадашњи предсједник Борис Тадић изигравајући Алису у земљи чуда пред налогодавцима са Запада.

Што се тиче дјела, најзвучније је дјело актуелног Министра Иностраних Послова Ивице Дачића. Бриселски споразум који је потписала „Миљацка“ 2013. године у многоме је одредио даљи развој ситуације на КиМ. Тим потписом се обезвриједио значај резолуције а Албанцима је дато на вољу шта и како ће са нашом покрајином.

Предсједник Александар Вучић, у народу познат као Велики Вођа, константно се жали како трпи притиске са Запада. Најгласнији је говорник када се обраћа народу а тамо гдје треба да се чује његов глас (ЕУ, УН) ни мува да зазуји. Теaтрални наступи постала су свакодневница па се питамо шта се крије иза кулиса?

Господине Вођо, да ли ми морамо да трпимо те назови притиске са Запада и ако то већ радимо који је наш интерес?

Да ли знате да су по међународном праву притисци забрањени?

Да ли знате да, ако трпите исте можете (и морате) се обратити Уједињеним Нацијама и предочити проблем?

Да ли је ЕУ наша будућност (ако та институција буде постојала када дођемо на ред да се разговарамо) или можда Русија која нам вјековима пружа подршку лише припитог Јељцина?

Можда Ви одговоре на ова питања знате, у ствари сигуран сам да знате, само се питам докле ћете да вријеђате интелигенцију Срба, кад је доста?

Политика коју водите је само убрзан пут ка коначној капитулацији тј. потпису да тзв Косово уђе у УН а да га не признамо. Није шија него врат! Подметати кукавичије јаје није лијепо, а од предсједника и то свом народу тек није.

Сада нам ваљате причу о Заједници Српских Општина (ЗСО), како је то велики успјех и да без тога нема разговора са Приштином. Потенцијално формирање ЗСО народу представљате као успјех а већ сте заборавили да су нам „пријатељи“ из ЕУ то већ више пута наметали а „Ми“ смо били искључиви да нас то не занима. Да појаснимо. ЗСО је била наметнута као рјешење а ми то нисмо прихватили, с разлогом. Сад се боримо за то нешто што нам ни тада а ни сада не одговара. Питање је коме се жури?

Сјеверни и јужни Кипар, Израел и Палестина, и још низ других замрзнутих конфликата могу да нам послуже као примјер да и не морамо на брзину рјешавати ствари. Е сад, како ко види, да ли се жури Вама или Њима да марионетску причу завршите тачком и дубоком пензијом негдје у Хјустону или је у питању нешто треће?

Господине предсједниче, ако икад потпишемо коначну капитулацију и признамо на било који начин независност тзв. Косова то значи да га више никад нећемо вратити.

Уколико се замрзне конфликт, па макар и за 100 година наша унучад и потомци имају право да га врате, ако мора и са пушком.

Као што рече Матија Бећковић: „Ако Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо“?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

 

1 КОМЕНТАР

  1. Možebiti da je istina neđe po sredini!
    Niti su nam ga oni uzeli, a ni mi im ga nijesmo dali!
    Tako kako su oni krenuli da nam ga otimaju, a mi ga nijesmo bez ostatka branili!!
    Ono rezultat je isti … Kako istina, puna istina o nekome i nečemu, nikad ništa promenila nije, od kada je svijeta i vijeka … Od nikakve je pomoći!
    Niti ga oni uzeli, niti im ga mi dali, a opet naše je danas njihovo!
    E, sad, ako neko nešto ne da svojom voljom, bili što, kamoli prađedovsku zemlju, taj ima puno pravo da svoje, da ono što nije dao, povrati sebi!
    Kako?
    Kako gođ!!!
    Kako to nije bilo od neke važnosti ni onda, kada ga oni nijesu uzeli, a mi im ga nijesmo dali!
    … Što će reći, na svaki način!
    Na bilo koji način koji je djelotvoran : da od onih koji ga, Kosovo i Metohiju, nijesu svojom snagom uzeli, niti smo im ga mi svojom voljom dali, svaki je način dobar kojim ćemo vratiti svoje!
    Sviđelo se to kome, ili ne.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите коментар
Молимо унесите име овдје