Да ли су Енглези!?
Јован Лакићевић
Пише: Јован Лакићевић
Знајући, веома добро, у шта су све били уплетени монструозни, злочиначки прсти Енглеза, само у последња два вијека на српским просторима, од убиства Карађорђа, па до ових дана, стално ми се враћа у сјећање судбина Скадра и до данас неразјашњена погибија бригадира Блажа Бошковића, команданта здружене Зетске бригаде у опсади негдашње српске престолнице!
С обзиром на околност да је баш у то вријеме, на Лондонској конференцији, проглашена „држава Албаније“, уз значајну асистенцију Беча и Берлина, неодољиво ми се намеће мисао да је и шестомјесечна опсада Скадра, која ће крваво коштати војску Србије и Црне Горе, као и сама погибија Блажа Бошковића, била – енглеска „творевина“! Баш као и скорашњи „геноцид“ у Сребреници…
Када смо прије десет година, на стогодишњицу погибије знаменитог бригадира, преносили његове кости из необиљеженог гроба са Фундине на његову родну Орју Луку, у Бјелопавлиће, Митрополит Амфилохије саопштио је, не без тешке горчине у шали: „Изгледа да се Блажо није убио из прве, пошто смо на његовим костима патолог и ја нашли седам зрнобојина…“
Толико о Блажовом „самоубиству“, 12. октобра 1912, године испод Дечића.
Знало се отпочетка, и у Црној Гори и ван ње, да је у Блажово убиство уплетен цетињски Двор уз смијешне војничке, односно заповиједничке амбиције незрелих принчева, Данила и Петра.
Не зна се, међутим, ни до данас, ко је био идејни творац ликвидације бригадира Блажа.
Остало је забиљежено да се у расправама на Цетињу, прије поласка на Скадар, о томе ко треба да руководи операцијом, посебно истицао извјесни књажев рођак, извјесни Божо Петровић, који је Краља прекоријевао што умјесто Блажа, за заповиједника кључне бригаде, не постави принца Данила, што ће Никола, нешто касније, и учинити.
Никад се, наравно, неће сазнати да ли је тај Божо био човјек за везу са Енглеским посланством на Цетињу. Али, судећи по каснијем развоју догађаја и судбини операције Скадар, вјероватно јесте. Дакле, није искључено да су у екипи која ће ликвидирати бригадира, након наводног „вербалног конфликта“ са принцем Петром на Фундини, учетвовали и енглески пуцачи, као, рецимо, у ликвидацији З. Ђинђића! Или, у ликвидацији муслиманских заробљеника 1995. године на четири стратишта у околини Сребренице… ( О томе у једном од идућих текстова на Порталу).
Убиством Блажа Бошковића практично је прекинута и за дуго одложена намјера да се Скадар, без већих војничких проблема, освоји још у октгобру 1912. године. И да се пружи шанса Есад паши да од Скадра направи утврђење са укопаним фортификацијама и подизањем четворострког реда жичаних препрека, на којима је смрт нашло хиљаде бораца из Србије и Црне Горе ( 7,500 хиљада из Србије и 4.500 из Црне Горе).
При опсади Скадра рачунало се да ће им, против Есад паше, представника Отоманске империје, притећи у помоћ католички Арбанаси. Беч и Лондон су се постарали да, проглашењем албанске државе, још у вријеме опсаде Скадра, они буду саборци опкољеном Есад Паши!
Занимљива је околност да од наших „западних пријатеља“ нико није упозпорио нашег Николицу да се мане ћорава посла и не напада Скадар. Тек пошто је велика погибинја на жицама утврђеног Скадра окончана и Српска престолница, прије тога стотинама година, ослобођена, стигао је ултиматум: „Хитно напустите Скадар!“
По окончању овог узалудног подухвата, највише су се радовали наши „пријатељи“ и „савезници“ из Лондона, који ће нам, након тога приредити и „Велику Октобарску револуцију“ и њену копију у Југославији, са њиховим агентима Павелићем и Брозом, у којој је на усташким стратиштима и у братоубилачком рату изгинуло више од милион и по Срба…
Журећи да окончан овај мало дужи текст, пропустио сам да кажем, односно поновим, нешто што сам на овом Поратлу већ рекао. О томе како су нам Енглези „помагали“ на Солунском фронту, свједочи тек недавно објављени подаци да су нам они, приликом доласка српских добровољаца из Америке, помагали тако да их сортирају, односно растуре у више база, како би аустроугарска окупација Србије и Црне Горе што дуже потрајала и како би се на дужи рок одгодио пробој Солунског фронта! И да нам одавно мислите исто као и нашој „једнородној и једновјерној руској браћи“ (св. Петар Цетињски)!
У Бога се надам да за живота нећу имати коме да поновим, односно, да упутим ово упозорење!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Malo ljudi zna za Frensisa Galtona , tvorca eugenike , biologisticke teorije o vrednim , i manje vrednim ljudima , što je kasnije odusevilo i samog Hitlera i dalo mu osnova za njegovu rasnu teoriju nacija koje se rangiraju prema urodjenom sistemu korisnosti i ličnim sposobnostima , a dobro znamo koliko je to koštalo svet u drugom svetskom ratu !
Sasvim „slučajna“ je i činjenica da je Galton rodjak Čarlsa Darvina ,tvorca teorije o postanku vrsta !
Opet ništa slučajno , što je Galtonovo učenje široko prihvaćeno u Americi od Devenporta i dobilo snagu zakona koji je zabranjivao „nižim“ i intelektualno“ nepouzdanim“ ljudima stupanje u brak ! Toliko o Anglosaksoncim , pretečama nacizma i zlu savremenog sveta , ali kazna za sva zlodela im stiže na naplatu !
Раде, Раде, твој коментар је, или ствар незнања, или лоша намјера. И какве он уопште има везе са текстом? Господин Јован је бар десетину пута поменуо своје функције у СК и да се с том Партијом поздравио пре више од три деценије, дајући оставку на мјесто шефа Сектора за информисање и пропаганду ЦК СКЈ, због тадашњег председника Шувара… Ниси сигурно читао Јованове текстове, рецимо „Брозомора, епидемија која траје“, од свих офанзива признајем само осму“, о убиству Митрополита Јоаникија подно Букуље, „Павелић и Броз као агенти Енглеза“, О КПЈ као антисрпској партији од оснивања до распада деведесетих… Ваљда би то и администратор требало да зна кад пушта овако увредљиве коментаре!
Stari drug i komunista ( i danas, iako to poriče) zaboravio je da su ih 1945 na vlast doveli upravo Englezi i Rusi.
I
све је он то лепо објаснио у некој од претходних својих колумни
разумно и храбро
иначе током битке на Скадру србска војска је прва у историји Човечанства изводила војне летове извиђања и болничког збрињавања
Скадар је био српска престоница од 490. до 1171. године
Ово је заиста изузетно занимљива, а вјероватно вјеродостојна интерпретација догађаја у вријеме опсаде и заузећа Скадра. Штета што неко од историчара није имао сличне претпоставке. Браво за нашег брата Јована!