Да ли Србија може и треба да примени кинески економски модел? – Србија до Шангаја

„Оно што више нико не може Кини да оспори то је да 40 година узастопно постиже невероватне резултате на свим пољима. Пре једно 20-ак година, мени је то постало интересантно да пратим. Пошто одгледам шта су наши кошаркаши у НБА урадили, ја прво погледам шта се у Кини ново догађа и доста пасионирано сам ишчитавао њихове петогодишње планове и разне друге документе које они јавно објављују”, каже адвокат Бранко Павловић у емисији Србија до Шангаја, који осим што се бави Кином, одличан је познавалац привредне структуре Србије, као и правно-политичког система.

Истиче да се за почетак од Кине може научити да они у одређеној области јасно дефинишу стуктуру проблема.

“Не баве се много хваљењем постигнуте позиције, него гледају шта није добро. То што није добро, они отворено наброје и ставе у временску димензију и знају да не могу све да поправе, али направе план и решавају једно по једно”, објашњава Павловић.

Павловић наводи да је Кина успела да направи такав политички систем и организацију друштва у којем веома воде рачуна да обезбеде изузетно висок ниво конкурентности.

“Конкурентност је најбољи елемент тржишта, јер ако му обезбедиш конкурентност, она ће дати најбољи податак где си пре инвестирао, а где ниси инвестирао колико је требало и како ће инвестирати убудуће. Ове податке осим тржишта не може нико други да да. Имају планску привреду, али планска привреда у чијем је срцу тржиште”, говори Павловић коментаришући однос тржишта и државне регулације Кине.

Павловић сматра да у Кини не дозвољавају да државна структура постане окоштала државна структура зато што траже конкуренцију и тамо где је државни капитал.

“Направили су један механизам у којем су у ствари тачно поделили како ствари треба да изгледају и у планској привреди су тржишту дали кључни елемент”, каже Павловић.

Кинези су нам показали да када на прави начин регулишеш тржиште и не даш му да се преточи у монопол онда је то, како каже Павловић, изузетно важан мотор укупног развоја.

“У Кини је отприлике трећина привреде државна, две трећине су приватне и показује се да све то заједно у синергији даје најбоље привредне резултате не у години, две, пет, него у четрдесет година. Треба напустити идеолошку матрицу да мора бити приватно да би било ефикасно”, говори Павловић објашњавајући однос државног и приватног власништва у привреди Кине и додаје да Западне банке неће из алтруизма да омогуће српским предузећима да напредују и расте.

Павловић наводи да су Кинези стратешке ствари издвојили на једну страну, а за вођење рачуна о државним предузећима су направили посебну институцију.

“Формирање посебних институција које би водиле рачуна о кадровским питањима, решило би се много ствари, нарочито ревизорске. Код нас је државни ревизор задужен и за контролу државних предузећа и то је претерано оптерећење”, наглашава Павловић причајући о управљању државним предузећима и сматра да бисмо то могли најбоље да копирамо од Кинеза.

Однос банкарског и реалног сектора привреде је за Србију од драматичне важности, сматра Павловић, и то је битно различито од Западног поимања, тзв. Западно модерно банкарство.

“Концепција Западног модерног банкарства је у томе да банка треба да тежи искључиво што је могуће већој профитабилности и њу ништа не интересује осим акционара којима треба да обезбеди што већи нето добит”, говори Павловић и додаје да у Кини није тако, тамо финансијски капитал постоји зато да би они који пружају услуге и производе робу могли да имају крвоток, код њих су и даље четири највеће банке државне.

Када је прерасподела друштвеног богатства у питању, али уз очување конкурентности најпродуктивнијих, у Кини не прерасподељују само у смислу да сиромашни не смеју бити још сиромашнији него, како наводи Павловић, у укупном богаћењу морају да живе боље.

“Кинези привлаче много инвестиција, да се каже да је то мотор њиховог развоја, али кад се гледају проценти то је потпуно нетачно. Они привлаче огромне инвестиције, али су кључне инвестиције кинеске”, наводи Павловић коментаришући однос страних и домаћих инвестиција у Кини.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: