Да ли побједа Сиризе може промијенити политику ЕУ према Русији

Ако се анализира како су гласали чланови Сиризе у Европском парламенту о спољнополитичким резолуцијама које се односе на Русију и чланице Источног партнерства, може се наслутити куда то води.

Шест представника Сиризе у Европском парламенту је гласало против споразума о придруживању Украјине ЕУ, који је подржала већина у Стразбуру. Истовремено, Сириза је била уздржана када је ријеч о истим споразумима о придруживању Молдавије и Грузије Европској Унији, као и у осудама потеза Русије да затвори невладине организације.

Посланици Сиризе успротивили су се и приједлогу Европске Уније о пооштравању санкција Москви, затим осуди њене подршке сепаратистима у Украјини те руској анексији Крима. Чак ни мање важан закон о обнови сарадње ЕУ и Украјине у науци и технологији није добио подршку Сиризе.

Уствари, када је реч о источном партнерству, једино је подржала трговинске повластице ЕУ Молдавији.

Велико питање је како ће Грчка под водством Сиризе реаговати на санкције које је ЕУ увела Москви. Одлуке о забрани виза и замрзавања имовине украјинским сепаратистима и руским политичарима, морају бити обновљене у марту, а свеобухватне економске санкције, прије свега руском финансијском и нафтном сектору ће највјероватније бити продужене у јуну и јулу 2015. године.

Свих 28 чланица Европске Уније мора се сагласити да би ове мере биле продужене. Судећи према недавним изјавама једног од вођа Сиризе Алекса Ципраса, врло је могуће да је Грчка спремна да наруши тај консензус.

Тсипрас је изјавио да санкције наметнуте Русији штете Европи. Гласноговорник његове странке Костас Исикос чак је отишао и даље хвалећи прошле јесени “импресивне противударе“ руских побуњеника на истоку Украјине. Ципрас је отворено подржавао међународно непризнате референдуме у подручијима у Украјини под контролом сепаратиста.

Чак и прије изборне побједе Сиризе, грчка влада је била равнодушна према санкцијама Русији. Трговинска размена између ове двије земље достигла је седам милијарди еура у 2013. години. Истовремено, због пада руске рубље много мање Руса летује у Грчкој.

Европска Унија полаже велику наду да ће Сириза “омекшати” свој став када дође на власт, а већ постоје такве назнаке. У прогласу из 2013. године Сириза је позвала на повлачење Грчке из НАТО-а као и одлазак америчке морнарице из база са отока Крете. Таква реторика сада је остављена по страни.

Питање је да ли ће доћи и до сличног заокрета у ставу према санкцијама Русији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: