• Мозаик

Да ли нам вештачка интелигенција уништава памћење

1 min read

2 месеца ‎ ИН4С

Вјештачка интелигенција

У свету у коме су информације доступне и на један клик, лако је добити готов одговор на било које питање. Та брзина, међутим, има цену – када се у процесу учења ослањамо на вештачку интелигенцију, мозак мање ангажује своје механизме за дубоко размишљање и памћење. Информације се тако обрађују површно, а знање брже бледи и теже се примењује у стварном животу.

Многи су већ навикли да потраже одговор на Google-у или да користе вештачку интелигенцију (ВИ) како би добили кратак и сажет одговор. Међутим, студије показују да овакав приступ води ка површном знању. Када мозак не мора да анализира, пореди и синтетише информације, активности које формирају трајно памћење остају неискоришћене.

Психолози ово називају когнитивним одлагањем – препуштањем процеса памћења и разумевања алгоритму, док наша сопствена когнитивна активност остаје минимална.

Доказ из великог истраживања
Конкретан доказ за ово даје студија професора маркетинга Шири Мелумада и Џин Хо Јуна, која је обухватила седам експеримената са више од десет хиљада учесника.

Истраживање је показало да људи који су користили велике језичке моделе као што је ChatGPT за учење о одређеним темама развијају површније знање у поређењу са онима који су сами истраживали и упоређивали информације.

Корисници вештачке интелигенције писали су краће и генералније одговоре, мање ангажујући мозак у процесу обраде информација, што је резултирало слабијом способношћу примене тог знања у новим ситуацијама.

Зашто активан приступ доноси дубље знање?

Када сами истражујемо, проверимо више извора и синтетишемо информације, мозак је много више ангажован. Такав приступ формира сложене менталне везе и омогућава трајније памћење. Активан процес размишљања, повезивања и критичке анализе ствара дубоко разумевање и развија способност самосталног закључивања. Ово је оно што одваја површно усвојено знање од дубоког и трајног.

Вештачка интелигенција као савезник, а не замена

Вештачка интелигенција ипак није непријатељ учења. Она је корисна као помоћ, подстицај или начин да брзо добијемо сажет преглед информација. Проблем настаје када се ВИ користи као једини извор знања и када људи престану да активно размишљају.

Најбољи резултати се постижу када ВИ подстиче самостално истраживање, али не замењује когнитивни напор. У овом случају, машинска помоћ и људско размишљање делују у тандему, градећи дубоко, трајно знање.

Како очувати дубину знања у доба алгоритама ?
Све више генеративних модела у образовању и свакодневном животу значи да је важно развијати навике критичког и свесног коришћења технологије. Комбинација самосталног истраживања и пажљиво коришћеног ВИ‑ја омогућава мозгу да гради дубоко разумевање, трајно памћење и способност критичког промишљања. Провера различитих извора, споредно истраживање и анализа информација остају кључни за учење које траје.

Вештачка интелигенција дакле, може бити моћан савезник, али само ако се користи као алат који подстиче учење, а не као замена за њега. Поменута студија показује да превише пасивног коришћења вештачке интелигенције води ка плитком знању и смањује дубину разумевања.

Правилна комбинација машинске помоћи и самосталног истраживања омогућава човеку да остане активан учесник у процесу учења, развија трајно знање и одржава способност дубоког размишљања.

РТС

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: