У митологији, отварање Пандорине кутије симболизује ослобађање скривених зала поступак чије последице измичу контроли и обично долазе са високом цијеном. У Црној Гори, симболичка кутија је, чини се, отворена јучерашњом изјавом министра унутрашњих послова Данила Шарановића.
Министар је, наиме, први пут јавно саопштио да оперативни подаци указују да је некадашњег савјетника за безбједност предсједника Мила Ђукановића, Горана Жугића, убио Иван Делић, по налогу Дарка Белог Распоповића, тада високопозиционираног функционера полиције, и Бранислава Мићуновића, једне од најконтроверзнијих фигура црногорског подземља.
Оваква изјава представља својеврсни политички и институционални земљотрес. Не само зато што се односи на једно од најзагонетнијих убистава у новијој црногорској историји, већ и зато што директно указује на вишедеценијску симбиозу криминала и државних структура симбиозу коју јавност одавно слути, али коју до сада нико није смогао снаге да институционално адресира.
Ко је био Горан Жугић
Горан Жугић био је савјетник за националну безбједност предсједника Мила Ђукановића. Његова позиција у државном апарату била је кључна, представљао је карикатурални спој политичке моћи и утицаја у безбједносном сектору.
Убијен је 31. маја 2000. године испред своје зграде у Подгорици, што је изазвало шок у јавности. Иако се годинама унутар полицијских кругова незванично говорило да је ликвидација повезана са пословима „дуванске мафије“, званичне истраге нијесу дале резултате, нити је ико званично означен као осумњичени.
Бивши партнер у контроверзним пословима кријумчарења, Срећко Кестнер, јавно је изјавио:
„Жугић је давао полицијску пратњу за камионе пуне цигарета… за услуге је добијао 100.000 марака мјесечно, а моја средства до Ђукановића су прошла кроз Жугића.“
Ипак, све до јуче, ћутање је било правило. Ниједан тужилачки акт, ниједно званично сумњичење, иако је друштвена спекулација била константна.
Повезана убиства – Жугић и Распоповић
Само пола године касније, у јануару 2001, убијен је и Дарко Распоповић, функционер тадашње Службе државне безбједности, познат под надимком Бели. Убијен је хицима у леђа, усред дана, на Тргу Републике у Подгорици.
Да ли је његова ликвидација представљала покушај „утишавања свједока“? Да ли је дубока држава почела да „једе своје људе“ како би очувала контролу и сакрила траг? Повезаност ова два убиства, на коју јавност дуго указује, сада добија институционалну потврду, али и потенцијалну судску форму – ако буде политичке воље и правосудне храбрости.
Изјава министра Шарановића представља радикални прекид са праксом политичког кукавичлука и институционалне анестезије. За разлику од бројних министара који су бирали „мир у кући“ и избјегавали сукоб са дубоком државом, Шарановић је — макар декларативно — одабрао фронтални напад.
Ово није пука политичка реторика. Уколико постоје оперативни подаци и доказни материјал, а институције не предузму конкретне кораке онда су само двије могућности:
1. Министар Шарановић је без одговорности изговорио најтеже оптужбе у савременој историји МУП-а, искључиво ради политичког маркетинга,
2. Или, још горе – тужилаштво свјесно одбија да поступа по подацима који воде до починилаца најтежих кривичних дјела, што значи да или неко не ради свој посао, или активно штити налогодавце и извршиоце убистава.
Пандорина кутија дубоке државе – сада или никад
Ако се након ових наводно поткријепљених информација ништа не деси – ако не буде хапшења, испитивања, истрага и оптужница – биће јасно да дубока држава и даље живи, само у другачијој конфигурацији. У супротном, имаћемо историјски тренутак – почетак демонтаже паралелног система власти који је убијао, шверцовао и уништавао државу под заштитом институција.
Министар је проговорио. Сада је ред на тужилаштво.
Ако изостају хапшења – неко сноси одговорност. Или министар који је изрекао оптужбе без доказа, или тужилаштво које одбија да поступа по доказима. У оба случаја, систем је дужан одговор јавности.
Ипак најзначајније након овог иступа министра Шарановића је то што након јуче, ћутање више није опција.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ево да похвалим и ја самог Министра за оно што је јуче рекао.
Али бих скренуо пажњу на један случај који је помало заборављени,али је веома значајан.
2015 је убијен Саша Марковић бивши посланик Либералног Савеза(шампиона демократије ЛСЦГ) која партија је морала да се угаси 2005 услед немогућности дјеловања,и услед њеног разбијања од СДБ-а.
Саша Марковић је био магистар политичких наука и предсједник одбора за безбједност у Савезној републици Југославији.
Написао је књигу Манифест против Империје,и промовисао је око годину дана.Са његовом смрћу ,,умрла је и та књига,а он је био куршумима устријељен близу своје куће у Будви.
Касније је саопштавамо ,као да је он био повезан са међународном трговином дрогом.Међутим то су приче за малу дјецу…
Tužilaštvo neće mrdnuti prstom.
TRAG NOVCA A POSEBNO OPRANOG NOVCA PLUS UNISTAVANJE PRIVREDE FABRIKA NESTANAK VALUTE …DAKLE VLASNICI KAPITALA U CG SU GA STEKLI …TIM KAPITALOM RADE ZAPOSLJAVAJU UZICAJ OSTVARUJU …VLADAJU KROMINALOM I OMLADINU UVLACE U KRIMINAL I TAKO PRAVE ROBOVE SVOJE ISTO U PRAVOSUDJU …