• Поглед

Да ли је Путин вртео Хилари око малог прста

1 min read

8 година ‎ Спутњик

Трамп је својевремено објаснио зашто Хилари не воли Путина: "Она не воли Путина зато што је он врти око малог прста по свим питањима. Путин је окренуо око прста и њу и Обаму на свим пољима."

Хилари Клинтон

Пише: Оливера Икодиновић

Руски председник Владимир Путин се са бившом државном секретарком САД Хилари Клинтон само двапут званично састао, и то једном као премијер, а други пут као председник. Оба пута у Русији. Са друге стране, Лавров и Клинтонова су се срели чак 22 пута.

Доналд Трамп је затражио од обавештајних служби да истраже „везе“ Била и Хилари Клинтон, као и њихових сарадника са Русијом. Амерички председник оптужио је бившу државну секретарку да је омогућила да значајан део америчког уранијума пређе у руке Русије, а истовремено је одбацио оптужбе о својим везама са Кремљом, називајући их „измишљотинама“.

Трамп је још за време предизборне кампање оптуживао своју супарницу да је у периоду од 2009. до 2013. године, док је заузимала место државне секретарке САД, „дала Русији 20 одсто америчког уранијума“ и да је за то „добила велику суму новца“.

Амерички лист „Њу Американ“ писао је да је Клинтонова поткопала безбедност земље, када је помогла да акције компаније „Уранијум 1“ пређу у руке руске државне корпорације „Росатом“. Фонд Клинтонове је, наводно, од тог посла добио десетине милиона долара.

„Њујорк тајмс“ је тврдио и да је бивши амерички председник Бил Клинтон за предавање у Москви добио 500.000 долара од банке „Ренесанс капитал“, која је, како наводи листи, „повезана са Кремљом“.

Политички стратег клана Клинтонових и шеф кампање Хилари Клинтон је такође оптуживан за везе са руским компанијама. Он је, како је тврдио „Викиликс“, наводно лобирао за интересе руске националне „Сбербанке“.

„Волстрит журнал“ је у време „ресетовања“ односа две земље писао и да је Клинтонова била тесно повезана са руским иновационим центром „Сколково“. Главни партнер фонда „Сколково“ Конор Ленихан био је бивши партнер фонда Клинтонових.

Лист је писао да је 2012. године од 28 америчких, европских и руских партнера фонда „Сколково“, чак 17 њих давало милионе долара за фондацију Клинтонових.

Очигледно је да се страсти на релацији Клинтонова-Трамп не стишавају већ месецима. За време предизборне кампање Клинтонова је константно оптуживала Трампа за везе са Русијом. Нови замах поменуте оптужбе добиле су након Трампове победе, а Кремљ је оптужен за „мешање“ у изборе.

Москва је, с друге стране, у више наврата негирала информације америчких обавештајних служби, саопштавајући да се не меша у унутрашња питања других земаља.

Клинтонова је чак отишла и корак даље и окривила је руског председника за свој пораз на изборима, тврдећи да он „очигледно гаји анимозитет“ према њој, те да је „руско хаковање“ део Путинове дуготрајне стратегије да дискредитује основна начела америчких власти.

Она је такође тврдила да „руско мешање“ у изборни ток у САД представља Путинову „личну освету“ за њене оптужбе изречене 2011. године када је била америчка државна секретарка и када је оптужила Русију за неправилности и намештање резултата парламентарних избора у тој земљи.

Кремљ је на то одговорио: „Или изнесите доказе о хаковању или се оканите тога“.

„Што се тиче Подесте и ових података о Сколкову, односно сарадњи фондације Клинтонових са тим иновационим центром, о томе се доста причало током предизборне кампање у Америци. Чињеницу да је Трамп сада покренуо ту тему тумачим као његов одговор на сталне оптужбе од стране демократа. Али онолико колико су оптужбе на рачун ’руских хакера‘ празне, исто толико су без основа и тврдње да су руске компаније на било који начин помогле фонду Клинтонових да се обогати. То је измишљотина америчких елита, које су дале Русији улогу ’страшила‘ у актуелној америчкој политичкој кризи,“ каже за „Спутњик“ Виктор Ољевич, стручњак за руско-америчке односе.

Аналитичар оцењује да би размена оптужби на релацији Клинтонова-Трамп могла да има последице по руско-америчке односе.

„Познато је да донације фондацији Клинтонових нису коришћене само у хуманитарне сврхе, већ су коришћене и у политичке циљеве. Сумњива су и предавања брачног пара Клинтон, која су држана широм света и за које су добијали и до 250.000 долара. Постоје чак и основане сумње да нека од њих нису ни била одржана. Све што се тиче тих предавања чува се у тајности тако да има доста сумњивих послова у вези са фондацијом Клинтонових, али све то нема апсолутно никакве везе са Русијом. Међутим, иако је ова размена оптужби између Клинтонове и Трампа искључиво унутрашња америчка тема, она би могла да има последице и по руско-америчке односе, зато што се на тај начин продубљује атмосфера неповерења,“ додаје Ољевич.

Није тајна да Клинтонова не гаји симпатије према Путину. Неки кажу да је тај однос ишао „од љубави до мржње“ и да је у складу са тим Хилари мењала реторику. Прво је говорила да је „забаван и интересантан саговорник“, а потом га је упоређивала са „силеџијом, који може да узме све ако му се не супротставите“, али и са Хитлером, чија се земља поставља баш као нацистичка Немачка. Називала га је и „кумом радикалног национализма“ и „опасним човеком“.

Трамп је својевремено објаснио зашто Хилари не воли Путина:

„Она не воли Путина зато што је он врти око малог прста по свим питањима. Путин је окренуо око прста и њу и Обаму на свим пољима — било да је реч о Сирији, ракетама или чему већ хоћете.“

Као пример он је навео ситуацију на Блиском истоку.

„Ми смо потрошили шест трилиона долара, а они су узели Блиски исток под своју контролу,“ рекао је Трамп.

Путин је, са друге стране, углавном био уздржан када је требало да коментарише Клинтонову. Радије је говорио о Билу Клинтону, него о Хилари.

Када су га новинари прошлог лета питали да прокоментарише кандидаткињу демократа за председницу САД, Путин је рекао да није много пута директно сарађивао са њом, али да министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров јесте.

И заиста, Путин се са Хилари само двапут званично састао, и то једном као премијер, а други пут као председник. Оба пута у Русији. Први пут 2010. у Москви, а други пут 2012. године на самиту Азијско-пацифичке економске сарадње у Владивостоку.

Са друге стране, Лавров и Клинтонова су се срели чак 22 пута. Први њихов сусрет догодио се марта 2009. године у Женеви и памти се по томе што је тада покренут процес побољшања односа.

Да би показала добру вољу, Клинтонова је Лаврову поклонила малу жуту кутију са црвеним дугметом, на којој је писало „ресетовати“, али јој је Лавров рекао да је реч погрешно написана на руском и да на тастеру не пише „ресетовати“ већ „преоптеретити“.

Међутим, без обзира на грешку у преводу, редефинисање односа између САД и Русије имало је добру перспективу — политика „ресетовања“ је донела нови уговор о смањењу нуклеарних арсенала, САД и НАТО земље су добиле сагласност за транзит војног терета у Авганистан, Обама је смањио планове стварања система ПРО у Европи, а осим тога на време је одустао од примања Грузије и Украјине у НАТО.

Међутим, идеја „ресетовања“ је изгубила на актуелности још пре краја мандата тадашњег руског председника Дмитрија Медведева због многобројних неспоразума. Русија није добила од САД гаранције да систем ПРО неће бити уперен против Русије, па је Медведев запретио да ће разместити ракетне комплексе „Искандер“ у Каљининграду, на граници са Пољском.

У наредним годинама, односи Русије и САД су заиста постали „преоптерећени“ и достигли су најнижу тачку још од завршетка Хладног рата.

За Лаврова важи да је тежак преговарач, оштар и отворен критичар САД, бескомпромисни заштитник руских позиција и међународног права, због чега је Хилари Клинтон и њену претходницу Кондолизу Рајс често доводио до лудила.

„Хилари Клинтон припада гарди политичара из деведесетих година прошлог века. Она је навикла на модел руско-америчких односа какав је био у том периоду, па је очигледно да ни сада не жели да се од тога растане. Управо са тим се могу повезати и њене оштре реакције и заједљивост на рачун Русије, као и непријатељство према нашој земљи. Али она је дипломата и уме да се понаша другачије, а доказ за то су њени мејлови које је објавио ’Викиликс‘ и који садрже позитивне оцене Путина као ’интересантног саговорника‘. Међутим, то не значи да она не доживљава Русију као непријатеља САД, иако је док је била на функцији државне секретарке показала спремност да сарађује са Москвом по неким питањима,“ закључио је Ољевич.

Да ли је могуће покретање поступка против Клинтонове на основу Трампових оптужби? Политиколози оцењују да је о томе прерано говорити. Оптужујући једни друге за компромитујуће везе са Русијом, демократе и републиканци, сматрају аналитичари, то чине без икаквих опипљивих доказа, које би суд могао да узме у обзир. Ипак, они констатују да се на тај начин и даље ствара и шири русофобија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: