Да ли је откривен живот ван Земље: Шта научници кажу о „биосигналу“ са планете К2-18б

Планета К2-18б, удаљена 124 светлосне године од Земље, била је једна од главних вести претходне недеље. Разлог за то је саопштење тима астронома са Универзитета у Кембриџу да су на њој пронашли до сада најјаче наговештаје биолошке активности изван Сунчевог система, што је одмах покренуло спекулације о коначном открићу постојања живота ван Земље.

Међутим, многи научници који се баве знаковима живота у свемиру скептични су према овом открићу, пише „Nature“.
„Коришћењем података Свемирског телескопа Џејмс Веб, астрономи су детектовали хемијски отисак диметил сулфида (ДМС) и/или диметил дисулфида (ДМДС) у атмосфери егзопланете К2-18б, која се налази у настањивој зони. На Земљи, ДМС и ДМДС производе само жива бића, примарно микроскопска бича попут фитопланктона. Док непознати хемијски процес може бити извор ових молекула у атмосфери К2-18б, резултати су најјачи доказ до сада да би живот могао да постоји на планети ван Сунчевог система“,наведено је у саопштењу Кембриџа, преноси Спутњик.

Скептични научници

Ово није први пут да је на егзопланети К2-18б, која је 8,6 пута масивнија од Земље, откривен „биосигнал“. Најчешће је то био управо диметил сулфид. „То није јак доказ“, рекао је Стивен Шмит, астроном са Универзитета Џон Хопкинс у Балтимору.
„Готово сигурно није живот“,навела је Теса Фишер, астробиолог са Универзитета Аризона у Тусону.
Слично откриће ДМС на овој егзопланети први пут је објављено 2023. У даљем раду научници су трагали за јачим и чистијим сигналом.
„Оно што видимо је велика промена парадигме на пољу проучавања егзопланета“, рекао је пре неколико дана Нику Мадусудхан, вођа тима астронома са Кембриџа.
Потрага за животом ван Земље траје вековима. Ако диметил-сулфид и диметил-дисулфид заиста постоје на К2-18б и ако су настали биолошком активношћу, онда ће то заиста бити револуционарно откриће.
Истраживање је значајно и због разумевања планета попут ње, јер су оне најчешће међу 5.800 до сада откривених егзопланета. Називају се мини Нептунима због масе, али се мало зна о њиховом саставу. Неки истраживачи, укључујући тим са Кембриџа, кажу да би то могао да буде егзотични водени свет са атмосфером пуном водоника. Ако је то тачно, то би било добро место за постојање ванземаљског живота.

Мерење помера границе

Једно од главних питања је да ли К2-18б уопште има воду или површину која би могла да подржи живот. Модели ове и сличних планета обично сугеришу да немају живот.
„Сценарио беживотног мини Нептуна је најједноставније објашњење“, рекао је Џошуа Крисансен-Тотон, научник са Универзитета Вашингтона у Сијетлу.
Осим тога, ту је питање да ли су ДМС или ДМДС заиста присутни или је сигнал лажан.
„Мерење које је пријавио тим из Кембриџа заиста помера границе онога што телескоп Веб може да уради“, каже Лаура Крајдберг, астроном са Института за астрономију Макс Планк у Хајделбергу.
Шмит и његове колеге недавно су поново анализирали тврдњу тима с Кембриџа из 2023. и нису пронашли доказе о молекулима у подацима.
Шмит каже да су нова посматрања „прилично пуна шума, и било које пријављене карактеристике би и даље могле бити само статистичке флуктуације“. Истраживачи из Кембриџа, међутим, кажу да постоји само 0,3% вероватноће да је сигнал последица случајности.

Шта уопште знамо о свемиру

Коначно, ако је сигнал заиста стваран, онда постоји много више питања која треба решити пре него што се припише животу, кажу други истраживачи. На пример, лабораторијски експерименти су показали да ДМС може настати кроз абиотичке процесе — оне који не укључују живот.
„Знамо врло мало о хемији ових атмосфера“, рекла је Еленор Браун, хемичар са Универзитета Колорадо Боулдер, која је водила ту студију. Други су известили да је ДМС присутан на комети коју је истраживала Европска свемирска агенција, на којој дефинитивно нема живота.
„Планетарни контекст је оно што је важно“, каже Едвард Швитерман, астробиолог са Универзитета Калифорније у Риверсајду.
Ако су молекули заиста у атмосфери планете, каже он, морамо да осмислимо нове начине за производњу велике количине тих молекула абиотичким путем и да проценимо те могућности пре него што их прихватимо као доказ живота.
Мадхусудхан и његове колеге надају се да ће добити више времена за посматрање помоћу телескопа Веб како би потврдили статистичку значајност своје тврдње. Осим тога, каже Швитерман, оно што је важно јесте потврда од стране више независних група.
Без обзира на исход ове тврдње, она наглашава важност проучавања планета попут К2-18 б, каже Крајдбергова.
„Ово је веома, веома богато поље за истраживање како бисмо разумели како функционишу планетарне атмосфере“, додаје она.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: