Да ли је мистерија Бермудског троугла коначно решена?

Деценијама је збуњивао научнике и теоретичаре завера, али чини се да је мистерија Бермудског троугла напокон добила своје објашњење.
Ово подручје мора, смештено између Флориде, Порторика и Бермуда, некада се повезивало с бројним нестанцима, а затишје у медијској пажњи последњих година само је продубило енигму која га окружује, пише „LADbible“.

Теорије о ванземаљцима и натприродном

Теорије су се почеле ширити давне 1945. године након што је Лет 19, група од пет бомбардера Америчке морнарице на тренажној мисији, нетрагом нестала. Многи су касније необичне догађаје у том подручју приписивали натприродним силама. Када се деси нешто што наука не може да објасни, често се појаве теорије о ванземаљској активности.
Иако није јасно зашто би ванземаљци одабрали баш Бермудски троугао као место за отмице, неки тврде да то подручје служи као својеврсни портал. Током година забележена су и наводна виђења НЛО-а, а неки морнари су тврдили да су у близини видели уклете бродове, стога не чуди популарност таквих теорија.
Љубитељи серијала о Персију Џексону можда су чак повезивали злогласни троугао с Морем чудовишта, домом митских бића, али чини се да је истина много једноставнија.

Научно објашњење феномена

У документарној серији на Channel 5, под називом „Енигма Бермудског троугла“, тврди се да је пронађен узрок проблема.
Океанограф са Универзитета у Саутемптону Сајмон Боксал понудио је објашњење које се темељи на џиновским таласима као узроку нестанка бројних бродова.
„Постоје олује на југу и северу, које се спајају. А ако постоје додатне из правца Флориде, то може бити потенцијално смртоносна формација џиновских таласа“, сматра он.
Џиновски таласи, познати и као „таласи убице“, насилне су и непредвидиве струје које могу достићи двоструко већу висину од околних таласа.

Постоји ли уопште мистерија?

Иако није узбудљиво као приче о ванземаљцима, наука сугерише да овде можда и нема велике мистерије. Блага магнетна аномалија у прошлости је могла да скрене морнаре с курса пре појаве џи-пи-еса, но стварност је да, упркос великом броју урагана, Бермудски троугао нема статистички значајно већи број несрећа.
Лари Куш је још 1975. у својој књизи „Мистерија Бермудског троугла решена“ открио да су извештаји о нестанцима често били нетачни, преувеличани или непроверени. Једноставно речено, људи воле мистерије.
Иако је Бермудски троугао можда најпознатије морско подручје на свету, студија из 2013. године о најопаснијим подручјима за пловидбу га уопште не спомиње. За поређење, такозвани „Аљашки троугао“ бележи нестанак више од 20.000 људи, па се ипак не повезује с ванземаљском технологијом или рушевинама Атлантиде.