Да ли ће Павелић бити рехабилитован за монструозне злочине над Србима?
1 min readПише: др Александар Раковић
У крвавом грађанском рату (1991–1995) српски народ је готово у потпуности етнички очишћен из Републике Хрватске. Можемо да се присјетимо антисрпске хистерије која је тих година, из дубина понора, на југословенски простор у тонама истоварила усташке пјесме, усташка обиљежја, усташке униформе, усташке поздраве.
У исто вријеме, након завршетка грађанског рата у Југославији (1995), па до данас, нико није толико проширио усташки фолклор као хрватски поп пјевач Марко Перковић Томпсон и десетине хиљада његових истомишљеника који се од 1996. сваког 5. августа окупљају у Книну да би прославили улазак хрватских оружаних снага у престоницу Републике Српске Крајине. Усташство су подгријевали хрватски репрезентативац Џо Шимунић поздравом „За дом спремни“ на фудбалској утакмици Хрватска–Исланд у Загребу (2013) и хрватски навијачи приказивањем нацистичког кукастог крста на утакмици Хрватска–Италија у Сплиту (2015).
Не треба сметнути с ума да сјећање на усташку прошлост највише његује Римокатоличка црква у Хрвата. Надбискуп Алојзије Степинац – кога је Врховни суд Народне Републике Хрватске у Федеративној Народној Републици Југославији 1946. осудио за кривична дјела против народа и државе међу којима су подршка усташком режиму и прекрштавање православних Срба – проглашен је блаженим 3. октобра 1998. од стране папе Јована Павла II. Потом је у фебруару 2014. кардинал Анђело Амато, префект ватиканске куријалне Конгрегације за проглашавање светих, објавио да су се стекли услови да Алојзије Степинац буде проглашен за светитеља.
Уколико би Алојзије Степинац био проглашен за светитеља, значајно би била релативизована улога Римокатоличке цркве у Независној Држави Хрватској у догађајима који су били трагични за Србе, Јевреје и Роме. То би био први корак да се са хрватских екстремиста и усташке идеологије скине заслужена стигма за морбидне злочине који су почињени над стотинама хиљада недужних људи. С правом се може поставити питање да ли је сљедећа особа која ће бити амнестирана за злочине над Србима, Јеврејима и Ромима бити усташки поглавник Анте Павелић? То што данас изгледа мало вјероватно у неком моменту може да постане могуће. Нажалост, живимо у вријеме када су Западна Европа и Сједињене Америчке Државе у претходним деценијама жмуриле на оба ока на појаву нацизма у Хрватској и Украјини зато што су ови екстремисти сматрани савезницима у борби против православних Срба и Руса.
Када је ријеч о Републици Хрватској, можемо ли говорити да се ради о повампирењу фашизма и/или повампирењу нацизма? И једно и друго. Наиме, усташка и нацистичка идеологија су најекстремније форме фашизма јер се заснивају на расној сегрегацији и изричитим намјерама за физичко уништавање „инфериорних народа“. У свјетској научној јавности стога се усташка идеологија назива „налик нацистичкој“ („Нази-лике“).
Покушаји неких чланова хрватске владе да релативизују усташке злочине довели су до тога да се од 2016. одржавају три комеморације поводом обиљежавања Дана пробоја заточеника из логора смрти Јасеновац. Реакције јеврејске и српске заједнице као и хрватских антифашиста биле су силовите.
Повампирење усташтва у Републици Хрватској коначно је наишло на оштру осуду, не само декларативно, дијела западне јавности. У документарном филму њемачко-француске телевизије Арте под насловом „Десно, два, три – куда ће отпловити Европа“ („Rechts, zwo, drei – Driftet Europa ab?“) – који је емитован у априлу 2016 – Република Хрватска је приказана као „мочвара најцрњег фашизма“. Овај филм говори више од хиљаду ријечи. Сигуран сам, притом, да би појаве у Републици Хрватској требало описати као „мочвару најцрњег нацизма“ јер је то јасније и прецизније осликавање институционалне обнове усташке идеологије која се данас одиграва пред нашим очима. На то морамо да упозоравамо. У свакој прилици.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kakvo lažljivo nacističko-revizionističko „smeće“! Srbi krivi za Blajburg? Pa valjda je za Blajburg odgovorna Vaša „ljubičica bijela“, odnosno „drug Tito“ i komunisti, čak i proustaški istorijski krugovi u Hrvatskoj priznaju da je, nakon ustaša i domobrana (Hrvati i muslimani), u Blajburgu likvidirano najviše četnika, nedićevaca, ljotićevaca (Srbi), ali i bjelogardejaca (Rusi), Slovenaca, Njemaca, Italijana, Mađara, Bugara,…
Medojević nije nikakvo „božanstvo“ da bih se bojao da ga prozivam, još jednom ga prozivam i pitam da li stoji iza riječi ovog neonaciste, ustaše i ološa koji je tobože iz „Dajbaba“? Pozivam polupismeni „bašibozuk“ da ne miješa časne crnogorske federaliste koji su u 90% slučajeva bili časni ljudi sa par ustaških „otpadaka“ kao što su Sekula Drljević i Savić Marković Štedimlija!
Pavelic je is.rdak jedne tzv.nacije koji je jos od najranijih dana mrzio Srbe jer mu Srbi nisu dali da ljubi dupe Svabama….Najraniji kompleks ove kanalizacije od tzv.nacije se tesko lijeci cak i danas posle 100godina….Nazalost u korpusu naseg srpskog naroda za ovih 100godina pojavila se jos jedna tzv.nacija Montenegrina koja se svim naporima trudi da sto vise ljubi dupe toj kanalizacionoj naciji koju je predstavljao taj smijesni covjeculjak Ante Pavelic….
Ne izvrćite moje riječi, rekao sam saveznik u mirnodopskim uslovima prije rata. Crnogorska federalistička stranka bila je u Parlamentu one skalamerije SHS dio zajedničkog opozicionog poslaničkog kluba sa Pavelićem i zajednički se borila protiv totalitarnog režima. Nijesam govorio o ratnom periodu. Ko si ti da pozivaš i prozivaš jednog Medojevića?
Olos ,nevidjeni…Pavelic mu saveznik…Imao se zasta roditi.Puu nesoju.
PZP Dajbabe, nacistički o…oš! FUJ! Medojeviću, je li ovo Vaš član, oglasite se!
Kada vi Srbi nekoga osudite za Blajburg onda možete pričati o Paveliću kao zločincu. Za nas Crnogorce Pavelić je bio saveznik, posebno u Skupštini Jugoslavije prije rata u borbi protiv srpskog hegemonizma.
Sta je inkvizicija bila?Sta Hitler?A Pavelic je proizvod cega?
U filmu „Kum“,Papa vadi kamen iz vode,razbija ga I Kaze Al Pacinu:-„Ovaj kamen je vekovima u vodí,a unutra kad ga razbijes on je suv.Takva je Evropa,primili su Hristovu věru,ali u srcima i duši je nisu“.
G-dine Rakoviću, mislim da su vrhunski i nacionalno svjesni intelektualci poput Vas u obavezi da reaguju na ovaj odvratni pamflet Igora Vukića! Inače, ne bi me začudilo da „drugosrbijanci“ uskoro organizuju promociju ove knjige i u Beogradu, slično kao što organizuju „performanse“ u kojima se veliča „OVK“ i albanski teroristi!
G-dine Rakoviću, da li ste čuli za jezivu knjigu izvjesnog Igora Vukića (maksimalno podržanu i promovisanu od tamošnje Katoličke crkve), inače sina logoraša iz Jasenovca sa Kozare koji u najužasnijem duhu revizionizma pokušava dokazati da je Jasenovac bio „najobičniji radni logor u kojem su logoraši jeli, pili, spavali, odmarali se, pomalo radili, organizovali muzička i sportska takmičenja“? Znam da zvuči nevjerovatno, ali ta knjiga se u Hrvatskoj prodaje kao „mainstream bestseller“!